Келти, (пра)Београђани

Донедавно се мислило да су Келти дошли на територију средњег Балкана и Србије у великим пљачкашким походима које су предузели против хеленског света.

У историјским изворима је забележен њихов велики ратни поход ка Македонији и северној Грчкој, око 270-280. године пре нове ере, када су опљачкали чувено светилиште у Делфима.

Међутим, последња истраживања показују да су Келти на овом простору присутни већ од 4. века пре нове ере, да су га постепено насељавали због повољних услова живота и да њихови доласци нису увек били у вези са великим војним походима.

О томе сведоче предмети везани за обичаје испијања вина. Ти предмети су настали у северногрчким радионицама, а чувају се у Музеју града Београда. Келти су те обичаје преузели од Грка релативно рано и почели су да се понашају као и тада развијени југ.

Келти су насељавали територију Београда готово у потпуности, а њихов највећи познати локалитет налази се на простору данашње Карабурме. Карабурма показује дугачак континуитет њиховог живота на том простору, од готово 400 година.

На том локалитету истражено је око сто келтских гробова, али до данас је непознато где се тачно налазило њихово насеље.

Претпоставља се да је келтско насеље постојало на простору око Звездарске шуме и да због густе вегетације још није откривено.

Келти који су насељавали делове Београда били су занатлије и трговци, бавили су се основним привредним делатностима, као и друге популације у овим крајевима, а примарна је била пољопривреда.

На територији југоисточне Европе били су носиоци многих иновација. Донели су ротационо витло за производњу керамичких посуда, што је у то време био револуционарни изум.

„Једна од новина коју Келти доносе на ове просторе јесте широка употреба гвожђа као сировине, од кога су, као изузетни металурзи, производили оружје, оруђе и друге употребне предмете. Изузетно је битно да Келти нису били инхибирана заједница, сарађивали су са локалним становништвом и далеким суседима“, истакао је Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију Музеја града Београда, у емисији „Све боје живота“.

Истраживања келтске културе у Србији стагнирају последње две деценије. Како би приближио и представио свакодневни живот наших древних суграђана, Музеј града Београда покреће пројекат „Келтски дани на Карабурми“.

У недостатку сачуване архитектуре, манифестација ће локалном становништву представити келтску археолошку баштину обележавањем мȇстā на којима су пронађени важни предмети из овог периода, са жељом да подстакне сећање на келтску културу.