Доказано: стрес чини да брже поседимо

Коначно постоји научни доказ за изреку „Поседео сам од страха“. Тим истраживача открио је да стресни догађаји код мишева покрећу оштећења матичних ћелија које су одговорне за настанак пигмента у длаци.

Те матичне ћелије, које се налазе у близини сваког фоликула длаке, разликују се по томе што стварају специјализоване ћелије - меланоците, које стварају смеђу, црну, црвену и жуту нијансу на длакама на кожи. Стрес чини да се матичне ћелије брже деле, а самим тим све више њих остаје без боје, постају прозирне односно, сиве.

У студији која је објављена у часопису Нејчер, такође се каже да симпатички нервни систем који припрема тело да одговори на претње, игра важну улогу у процесу стварања сиве боје. Симпатикус покреће многе биолошке реакције организма, укључујући и повећање дотока крви до мишића и изоштрава ментални фокус. Али, истраживачи су открили да у појединим случајевима исти неуронски систем трајно уништава матичне ћелије у фоликулу длаке.

Зато научници тврде да ови резултати пружају прве научне доказе о вези између стреса и седе косе, наглашава др Ја-Чие Хсу, молекуларни биолог на Универзитету Харвард, руководилац студије.

Да би доказали своју хипотезу да стрес може изазвати имуни напад на матичне ћелије меланоцита, научници су изложили мишеве акутном стресу тако што су им убризгали капсаицин, хемикалију из љутих папричица која изазива иритацију. Али чак и мишеви којима су недостајале имуне ћелије су поседели.

Затим су научници проверили какве ефекте оставља хормон стреса, кортизол. Мишевима којима су уклоњене надбубрежне жлезде па нису могли да производе кортизол и даље су се јављале длаке које су под стресом постајале седе.

Закључено је да се систем одговоран за појаву сребрнастих праменова изгледа налази у нервима симпатикуса који се гранају у сваки фоликул длаке на кожи. Истраживачи су открили да су нервне ћелије симпатикуса ослободиле неуротрансмитер норадреналин, а њега су преузеле оближње матичне ћелије меланоцита. Убрзо је уследио наставак, матичне ћелије меланоцита су се прошириле и претвориле у специјализоване ћелије за производњу пигмента које су напустиле своју позицију и оставиле длаку без извора пигментације.

Истраживачи су такође открили да у лабораторијским условима када се хумане матичне ћелије меланоцита изложе деловању норадреналина, долази до убрзавања деобе ћелија, због чега претпостављају да се исто дешава и код људи.

Друга истраживања, пак, су показала да је стрес само један од фактора који утиче на то колико брзо ће коса поседети. Гени и начин исхране такође играју велику улогу.