Древна „изгубљена“ престоница Кмерског царства откривена испод камбоџанске прашуме

Археолози и историчари знају за њено постојање већ деценијама, али нису могли да пронађу тачну локацију древног града.

И новој студији анализирани су резултати амбициозног дугогодишњег истраживања међународног тима, који тврди да је спроведена најбоља претрага и идентификација ране кмерске престонице.

Истраживање је спроведено користећи ласерски скенер (лидар) из ваздуха. У садејству са тим спроведена је теренска претрага, па је тако мапирана широка урбана мрежа која датира из 9. века, а налази се на платоу Пном Кулен, североисточно од Ангкора, каснијег главног и доминантног града империје.

„Планинском региону Пном Кулену је до данас посвећено веома мало пажње. Читаво подручје недостаје у археолошким мапама, изузев веома мало информација о остацима неких цигланих храмова“, истакао је предводник студије и археолог Жан-Баптист Шеванс.

Истраживачни подухвати почели су 2012. и трајали су до 2017. године, а током њих тим је прво обавио серију претрага „лидаром“ из ваздуха, чиме је састављена веома детаљна мапа хиљада новооткривених археолошких објеката, који раније нису примећени због богате џунгле.

„Древно Кмерско царство прилагођавало је рељеф себи, обликујући природу на великим размерама, правећи језера, резервоаре, канале, путеве, храмове, поља пиринча...“, рекао је Шеванс за Њузвик.

Захваљујући надгледању из ваздуха, тим је био у стању да види кроз нивое вегетације и прљавштине која је скривала Махендрапарвату, откривајући сложену урбану мрежу, која је имала структуру решетке, са две подударно постављене линеарне осовине.

Читав град се простирао на површини од 50 квадраних километара.

„Велики број садржаја, попут брана, резервоара, храмова окружених зидинама, одвојена насеља за становање, као и пространа царска палата, показују сложени урбанистички план“, објашњавају истраживачи.

Упркос огромном инжењерском труду и улагању, град није дуго преживео. Кмерско царство преселило је свој центар у нову престоницу – Ангкор, највероватније због бољих услова за узгајање хране, као и мање изазовног рељефа и околине.