Рационална фитотерапија

Иако лековито биље није свемоћно, његовом употребом се уносе многе корисне супстанце: природни антиоксиданси, флавоноиди, минерали, ензими, етерична уља, што све укупно јача организам, чини га отпорнијим, одстрањује штетне материје из организма, побољшава метаболичке процесе.

Биљни лекови садрже супстанце слабијег фармаколошког деловања, тако да лечење захтева стрпљење.

Резултати се могу постићи дуготрајном употребом и не треба веровати у чуда.

Биљни лекови се највише користе за испирање грла, ока, уха, слузница.

„Хиљадама година уназад људи користе лековито биље. То народно лечење било је базирано на искуству, на преношењу знања с колена на колено. Ако се, рецимо, хајдучка трава користила за зарастање рана и у старој Грчкој и у Енглеској и у Кини, не може се рећи да то не делује. Многе ствари које се користе у народној медицини су исправне, али је ипак најбоље да се лековито биље користи у сарадњи са стручњацима“, објашњава дипл. фармацеут Славољуб Тасић из Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“.

Начела која важе за правилну употребу фитотерапије су следећа: не користите оне биљне врсте у чију делотворност нисте потпуно сигурни.

Уколико сами берете биље, не сакупљајте врсте које не познајете – за које нисте сигурни да сте их идентификовали.

Пре употребе се добро информишите о намени дроге за одређену болест, дози, споредним ефектима и сл.

Поштујте сва ограничења примене. Имајте у виду да лековито биље највише помаже у раним стадијумима болести, односно када терапија још није неопходна.

Лековито биље не користите као замену било ког другог препорученог облика терапије. 

Придржавањем ових правила приближавате се приступу који се у свету назива „рационална фитотерапија“.

Један од основних постулата рационалне фитотерапије је однос дозе и деловања.

На пример, златница у малој дози није диуретик, у дози од шест до дванаест грама на дан делује диуретично, а у прекомерној дози спречава диурезу.

Други значајан постулат је однос ефикасности и састава.

У неким случајевима ефикасност се постиже само једном компонентом биљне дроге, а у другим је потребно више компонената, као код кантариона, код кога антидепресивно делују три групе једињења.

Следећи постулат је да се бољи терапеутски ефекат постиже укупним екстрактом, који садржи активне и пратеће материје, него чистом изолованом супстанцом.

И фитопрепарати морају да имају висок фармацеутски квалитет.

„Добар пример можемо видети из седамдесетих година прошлог века у Немачкој. Тада је уочен пораст примене препарата на бази лековитог биља и оформљена је комисија чији је задатак био да утврди шта се може препоручити, шта од биљних препарата може да се користи, од чега може бити користи. Ту радну групу чинили су: лекари, фармацеути, људи који познају биље, храну, отрове, затим представници законодавства, једна шира структура која је имала задатак да препоручи неку врсту самомедикације. То онда олакшава буџет и на неки начин побољшава здравствено стање нације“, каже Тасић.

Угрожено биље

Сваког дана на нашој планети изумиру ретке биљне и животињске врсте.

Брање лековитог биља такође може да угрози биолошку разноврсност јер су и неке врсте лековитог биља угрожене и уписане у Црвену књигу флоре.

Њих је забрањено брати, јер им ионако прети ишчезнуће.

Друге врсте могу да се беру само у одређеној количини и за њих је потребно имати дозволу за брање. На срећу, има још доста лековитог биља које може слободно да се бере.

Које врсте је дозвољено брати и у којим количинама у нашој земљи, сваке године одређује Завод за заштиту природе Србије.

Заинтересоване фирме и појединци од Завода морају да добију дозволу за сакупљање појединих врста.

Процењује се да се на нашем простору користи између 300 и 700 врста лековитог биља, а сваки травар има своје фаворите међу лековитим биљем.

Сакупљачи лековитог биља би иначе требало да пазе да уколико беру лист, цвет или плод, не уништавају целу грану или биљку, да тиме што беру лековито биље не нарушавају природну равнотежу, да што мање штете природи.

„Заговорник сам тога да се стално користи одређена врста мониторинга, да се прате станишта, да се зна колико су на одређеном подручју заступљене поједине биљне врсте, да ли се њихово присуство смањује или повећава. На тај начин обезбеђујемо да животна средина не буде угрожена, и уједно се омогућава привредницима и људима који живе од тога да експлоатишу тај ресурс“, сматра Тасић.

Сакупљање лековитог биља је боље равномерно распоредити по већој територији, него се концентрисати само на један крај.

Избалансирана експлоатација омогућује да разне биљне врсте остану заступљене на већој територији, да се њихов опстанак не доводи у питање.

У случају да је врста већ угрожена, сакупљање и промет морају бити забрањени.

Један од начина да се смањи притисак на природне ресурсе је и подизање плантажа лековитог биља.

Данас је у свету популарно гајење лековитог биља које има и значајне комерцијалне вредности, јер служи као сировина не само за израду лекова већ и козметичких, парфимеријских и других препарата.