Земунски лагуми – Калварија

Земун је место где су се сударале две царевине – Аустрија, касније Аустроугарска, и Турска, тако да се на обалама Саве и Дунава налазила нека врста границе између Европе и Азије. Одатле су Аустријанци будно пратили Београд као потенцијално веома важну стратешку тачку.

Сматра се да су лагуми на Калварији грађени између 1716. и 1717. године, дакле, у време аустријске власти.

Због температуре која је увек износила око 12 Целзијусових степени, али и због бројних вентилационих отвора, лагуми су коришћени за складиштење војне опреме, као и животних намирница.

У другом лагуму налази се велика централна просторија (њена површина износи више од 50 метара квадратних) која је такође служила као складиште за муницију и намирнице.

До ње су водила три дугачка ходника, од којих је данас један зазидан, а други затрпан.

У оба лагума види се сплет дугачких, прецизно озиданих ходника који се рачвају и воде на различите стране.

Ходници су често мењали правац простирања, што потврђује њихову војну намену.

Они који се баве војним грађевинарством знају да су улази у места у којима се чувао војни барут или експлозив били најчешће са „изломљеним“ ходницима – због тога што би потенцијална експлозија била мање опасна, тј. кроз такве ходнике би се ублажили експлозивни удари.

Лагуми имају специфичне становнике – беле паукове, као и слепе мишеве, којих у београдском подземљу има више од милион.

Највећи проблем земунских, али и већине београдских лагума, поготово оних у центру града (у Карађорђевој улици, на пример), односи се на питање – у чијој су надлежности, јер када би се то разрешило, могла би да се наставе даља истраживања београдског подземља, и добили бисмо многе нове, пре свега егзактне податке у вези са врло занимљивом и узбудљивом прошлошћу нашег града.