Ћудљиви господари

Главни циљ ових истраживања било је дефинисање општег биланса вода.

„Општи биланс вода представља неопходну основу код сагледавања хидрогеолошких, педолошких и пољопривредних својстава терена. Резултати ових истраживања омогућавају ефикасно планирање свих мера у циљу одрживог коришћења и заштите расположивог ресурса подземних вода прве издани на испитиваном терену. За регион северне Бачке климатски чиниоци представљају природни потенцијал за привредно коришћење у целини, а поједини чиниоци климе – ограничавајући фактор у развоју пољоприврде. Област северне Бачке, а посебно истраживана област Телечког лесног платоа и Суботичке пешчаре, одликује се мањом количином просечних годишњих падавина у односу на остале делове Војводине“, каже мр Милан Томић, геолог из Геолошког завода Србије. 

Истраживано подручје се одликује релативно малим количинама површинских вода. Издвајају се два мања површинска тока: реке Криваја и Чик. Поред та два водотока, на том простору има неколико мањих вештачких акумулација које су формиране на тим истим водотоцима код Паноније, Бачке Тополе и других, као и два значајна језера – Палићко и Лудошко.

Како каже мр Томић, за овај предео су из тог разлога веома значајне подземне воде. На подручју северне Бачке јављају се подземне воде на дубини већој од три метра и крећу се до десет и по метара.

Ниво подземних вода зависи од конфигурације терена. На већој дубини подземне воде се јављају на лесној заравни, а плиће – у алувијалним равнима. Истраживано подручје представља највећу лесну зараван у Војводини. На северу тог подручја формирана је Суботичка пешчара, која заузима простор северно од Суботице, поред саме границе с Мађарском.

„Површинске и подземне воде на терену северне Бачке су тесно повезане међу собом. Пре свега, режим подземних вода у приобалном појасу непосредно је везан са нивоом површинских вода – река Криваја. То значи да су у приобалном појасу, где је присутна хидрауличка веза подземних и површинских вода, њихови режими и биланси међусобно повезани и условљени. Код високих водостаја, услед међусобне хидрауличке везе, подземне воде се хране површинским водама. Код ниских водостаја, подземне воде хране површинске токове“, појашњава мр Томић.

Резултати анализа елемената климе

У циљу комплексног сагледавања елемената климе испитиваног терена и непосредне околине, извршена је упоредна анализа падавина, температуре и влажности ваздуха за метеоролошке станице Палић и Сомбор. Упоређивањем средњих вредности количина падавина, примећено је значајно одступање: на простору Сомбора је у већем броју година већа количина падавина по годинама у односу на простор на Палићу – током целог периода осматрања од 60 година.

Резултати анализе хидролошких одлика

Упоредном анализом вредности водостаја реке Криваје код Фекетића и количина падавина, утврђено је да годишње количине падавина директно утичу на водостај реке Криваје.

Резултати анализа геоботаничких одлика

Гајење житарица, воћарство и повртарство су најбитније привредне гране на простору северне Бачке. Учешће подземних вода у укупним потребама биљака за водом у директној је зависности од структуре земљишта, дубине кореновог система, минерализације воде, хидрогеолошких услова и сл.

На земљишту добре пропустљивости и добрих физичких својстава, кукуруз и сунцокрет могу да искоришћавају влагу са дубине од један и по, до два метра, а понекад и више. Потребе за водом доминантних култура на овом простору су велике и крећу се од 400 до 700 милиметара, a принос зависи од количине и распореда падавина у периоду вегетације.

Резултати анализа режимских испитивања прве издани

Мерењем дубина до нивоа подземних вода у Суботици на лесном платоу и у насељу Алекса Шантић ван лесног платоа, ван простора истраживања, види се да постоје разлике у нивоима подземних вода, али да су промене у времену скоро идентичне, што указује на сличне геолошко-хидрогеолошке карактеристике слојева. Утврђен је и утицај падавина и површинских вода на нивое подземних вода прве отворене издани.

Резултати анализа општег биланса вода на Телечкој висоравни и у Суботичкој пешчари

Прва издан са слободним нивоом у сливовима река Криваја и Чик одликује се отвореном хидрогеолошком структуром, што значи да на њихов режим директно и непосредно утичу режими атмосферских и површинских вода. Највећи део вода од падавина одлази на евапорацију, транспирацију и инфилтрацију, око 88% од падавина, а то значи да ови елементи биланса имају највећи утицај на режим подземних вода прве издани у лесној висоравни северне Бачке и у Суботичкој пешчари.

На простору лесне заравни развијена је пољопривреда као примарна активност житеља, тако да су проблеми повезани с водом, количина и квалитет, веома значајни и имају утицај на развој те области. С обзиром на то да нема већих водотока, а и ниво подземних вода је на већој дубини, количина падавина има значајну улогу у развоју житарица, као и прихрани подземних и површинских вода.

„Ова специфичност је од великог значаја, јер економски развој овог региона зависи од земљорадње и воћарства и без довољне количине воде, приноси се драстично смањују. У последњих десет година количине падавина, као и температуре ваздуха, имају екстремније вредности у односу на мерења у последњих шездесет година, како на годишњем тако и на месечном нивоу. Падавине су у директној вези са резервама подземних вода прве издани, а то директно утиче на њихове количине у општем билансу вода северне Бачке – Телечке висоравни и Суботичке пешчаре“, закључује мр Томић.