Фигурина из Витковачког поља, чувар одговора на недоумице археолога

Вера Богосављевић, кустос у Народном музеју у Београду, оцењује да је фигурина, нађена недавно на локалитету Витковачко поље, стара око шест хиљада година, изузетно регионално археолошко откриће које може да осветли археолошке непознанице.

Богињу плодности од печене глине пронашла је Сања Црнобрња-Красић, виши кустос Завичајног музеја Жупе, уз мониторинг колега из Крушевца и Београда, на четири километра од Александровца, током заштитних истраживања, због изградње канализације. 

„Фигурина нађена недавно на локалитету Витковачко поље може да представља Велику богињу мајку или Божанство са маском, али је пре свега одраз свега онога што је симболизовало човека тог перода историје“, рекла је Богосављевићева.

Напомиње да је реч о изузетном регионалном археолошком открићу које може да осветли археолошке непознанице као што је питање значења комуналног простора у позном неолиту, када се одигравала најзначајнија револуција у историји човечанства коју називамо „уздизање“.

„Тада су прве животиње припитомљене и прве биљке узгајане, правили су се први премети од метала... Фигурина открива трагове урбанизације насеља на југу Србије у доба позног неолита који се често назива Винчанска култура. Нека од великих насеља имају концентрисане и организоване типове кућа...“, каже Богосављевићева и истиче да је на Витановачком пољу отворен узан простор јер су истраживања досезала само потребе инвеститора у каналима који су широки свега 70 сантиметара.

Фигурина као симбол окупљања

„Задатак археологије после оваквог открића је да у даљим истраживањима открије да ли је фигурина нађена унутар куће или у неком полуотвореном простору веће групе људи јер би нам то дало ширу слику начина живота житеља те заједнице у то доба“, сматра Богосављевићева и додаје да треба добро анализирати то архелошко откриће јер постоје фигурине из тог периода које су врло персонализоване и изражавају бол или радост.

Фигурина је, како објашњава, производ заједнице која је у великој мери владала металургијом тог доба, која је имала развијена насеља и мрежу размене сировина. Таква друштва су узимала од других сировине и треба открити коме заправо фигурина припада, ко је њен аутор и да ли је размењена за нешто.

Богосављевићева сматра да фигурина може бити и симбол окупљања људи тог времена.

„Претпостављам да ће се у наредном периоду на локалитету Витковачког поља одвијати осмишљено ископавање јер је неопходно анализирати околности у којима је археолог дошао до фигурине. Важно је имати добре пројекте које треба понудити Министарству културе и информисања“, рекла је Вера Богосављевић.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво