Да ли би тканина која ослобађа мирисе могла да неутралише зној

Последњих година научници раде на развијању паметних тканина које реагују на стимулансе као што су светлост, температура или механички притисак тако што, на пример, мењају боју или проводе електрични сигнал.

Научници Kарла Силва, Артур Kавако-Пауло, Филипа Гонсалвес и Артур Рибеиро испитују различите методе за ослобађањe мириса из тканине. Они желе да развију и упореде два нова приступа којима се из памучне тканине, када се нађе у додиру са знојем, ослобађа мирис бета цитронелола. Цитронелол је једињење које се добија из лимун траве и користи се у неким инсектицидима.

Развијајући прву методу, научници су узели тзв. мирис-везујући протеин OBP (odorant-binding protein) који се везује са бета цитронелолом и другим мирисним молекулима. Спојили су га са протеинским доменом названим угљенoхидрат-везујући модул – CBM (carbohydrate-binding module), који се везује за памук.

Код друге методе „упаковали‘‘ су мирис у липозоме са CBM-ом и они су причврстили липидне носаче и мирис за тканину. Научници су изложили модификоване памучне тканине киселом раствору зноја, а ниска pH вредност симулиране перспирације узроковала је да OBP и липозоми ослободе бета цитронелол.

Када су упоредили ове две методе за ослобађање мириса из тканине, научници су открили да ОBP брзо распршује мирис, док липозоми дају спорије, контролисано ослобађање. Липозоми су такође могли да носе више мириса него ОBP. Научници верују да би се обе методе могле показати корисним у зависности од потребне примене.