Да колеги цркне крава

Већина запослених присуствовала је или барем чула да је неки колега био оговаран, малтретиран или изложен мобингу.

У највећем броју досадашњих истраживања на ову тему, тврди се да посматрачи осећају емпатију према жртви и бес према починитељу.

Међутим, доктор економије Џејми Глoр са Универзитета у Цириху сматра да ово гледиште поједностављује комплексну природу социјалне динамике.

Она се заједно са колегама са шангајског универзитета Ђао Тонг и Националног универзитета у Сингапуру посветила истраживању настанка, развоја и последица злурадости – осећања које је на немачком познато као „шаденфројде“ (schadenfreude, термин је настао спајањем две речи: schaden – зло, freude – радост).

У питању је емоција о којој филозофи још од Аристотела дискутују, али коју су савремена истраживања организационих култура у великој мери превидела.

         Истицање на послу подстиче завист и злурадост

Поред тога што модерне радне организације пружају позитивна социјална искуства, као што су заједништво и подршка, то су места која подстичу конкуренцију, завист и тензије унутар радних група.

Таква негативна динамика повећава вероватноћу да ће неки људи имати корист од лошег поступања према другима и ти услови су погодни за буђење и напредовање злурадости.

„У комплексним и ужурбаним срединама, као што су радна места, људи се фокусирају на оно што је најважније за њих саме и њихове циљеве“, каже др Глoр. То значи да ће злурадост највероватније бити усмерена према радницима који се посебно истичу и буде завист.

 Малтретирајући таквог колегу, особа покушава да се изједначи с њим и потенцијално повећа своју шансу за добијање жељене награде, као што су бонус и унапређење.

            Зачарани круг злостављања

Аутори истраживања објашњавају да посматрачи могу бити посебно отворени у испољавању злурадости ако сматрају да је жртва заслужила злостављање и да је на неки начин за њега одговорна, као на пример, због ранијих преступа.

Истраживачи праве разлику између ове „оправдане злурадости“ и амбивалентне, када је уживање у туђој несрећи замагљено осећајем кривице и стида.

Проблем са овим осећањем, посебно оним које се сматра оправданим, јесте у томе што може покренути више циклуса малтретирања. Тако посматрачи могу почети неправедно да третирају мету своје злурадости, на пример, одбијањем да јој помогну или тако што је активно искључују.

На тај начин уживање у болу друге особе може створити зачарани круг злостављања. „Ако се ʼшаденфројдеʼ рашири међу запосленима, злостављање може постати нормално“, закључује Џејми Глoр.

              Препоруке стручњака

 У складу са налазима истраживања, аутори дају неколико препорука за решење овог проблема на радном месту.

Руководиоцима саветују да промовишу заједничке циљеве и да се залажу за стимулацију тимова, а не појединаца.

Стварање инклузивне атмосфере уједно помаже да се смањи осећање „различитости" које има тенденцију да промовише злурадост.

Осим тога, аутори наглашавају важност континуираног спровођења праведних прописа и процедура како би се смањила потенцијална огорченост и завист према највреднијим радницима. На крају, корисно је обратити посебну пажњу на предводнике друштвених група који формирају њихове ставове како би се избегла спирала злостављања.