Зимска ледена капа на Арктику све мања и мања

Арктичка ледена капа, смрзнута морска вода која плута по површини Арктичког океана и околних мора, дебља и шири се у јесењим и зимским месецима. Морски лед достиже максималну годишњу површину између фебруара и почетка априла. Смањује се и тањи у пролеће и лето, и свој минимум достиже у септембру.

„Иако ова година није рекордна у лошем смислу, та највећа површина и даље указује на опадање величине зимске ледене капе", каже Мелинда Вебстер, Насина научница из Годаровог свемирског центра у Мериленду. „Температуре на Арктику су мало више од просечних и видимо много изгубљеног леда у Беринговом мору, али у поређењу са претходним годинама, ове године ништа није било екстремно и драматично".

Пораст температуре на Арктику у последњим деценијама такође је истањио ледени покривач. Вишеслојни лед, старији и дебљи лед који се понаша као бастион против топљења за остатак леденог покривача, већином је нестао. Студија коју је радио Рон Квок, истраживач морског леда у Насиној Лабораторији за млазни погон у Пасадени, у Калифорнији, открио је да се 70% леденог покривача састоји од сезонског леда, морског леда који расте брзо зими и топи се до следећег лета.

„Велике промене у леденом покривачу које су повезане са губитком вишеслојног леденог покривача већ су се догодиле", каже Квок. „Сезонски лед сада представља највећи део Арктичке ледене капе. Због тога што је овај млади лед тањи и расте брже зими, више је одговоран за време и чини да је утицај ледене капе другачији него пре. Није реч о томе да зими и лети нећемо више видети промене на леду, већ да ће рањивост система бити много већа", каже Квок.