Нови подаци о животу у неолитској Помпеји

Тим истраживача прикупља узорке који ће се анализирати у лабораторијама чувеног универзитета у Великој Британији, а на основу резултата ће се радити на реконструкцији начина живота становника и њихове комуникације са суседима.

„Геофизичким методама показали смо да су насеља на овом подручју урбанистички била доста добро организована, што нам говори да је постојала друштвена хијерархија. Из изгледа насеља закључујемо да су становници обрађивали удаљене парцеле. Међутим, да ли су то радили индивидуално, или по принципу задруге, желимо овим истраживањима да сазнамо", рекао је за Портал РТС-а проф. др Славиша Перић, руководилац пројекта Дреновац.

Засад није познато где и како су сахрањивали своје преминуле, нити због чега су се након неколико разарања насеља ватром и природним катастрофама, становници враћали и поново градили насеобине. Тајна лежи у шест и по метара дебелом културном слоју, који треба да се обради сарадњом наших археолога и археолога из Кембриџа.

„Желимо да сазнамо зашто је дошло до ватре и до уништења локалитета и како је дошло до тога да се локалитет затрпа. Покушаћемо нашим радом овде да објаснимо како су ерозије томе допринеле и да реконструишемо догађаје", рекао је др Тонко Рајковача, са Одсека за археологију Универзитета Кембриџ.

„Љута наука" у служби археологије

„Узимамо делове земљишта са самог локалитета. Импрегнирамо узорке полимерном смолом, што нам омогућава да их исечемо на веома танке листиће дебљине 30 микрона. Њих стављамо између два стакла и тако припремљене узорке посматрамо испод микроскопа", објаснио нам је Ијан Остерајхер, докторанд са Кембриџа.

На тај начин одређује се минерални састав земљишта, утврђују величина честица и тип земљишта, удео органске материје и кречњака, а могу се открити и ситни остаци артефаката, невидљиви голим оком. Из тих сазнања наш саговорник очекује да ће дознати како су становници бринули о свом домаћинству.

У доба неолита људи су обрађивали земљу и узгајали храну, правили су одећу и обућу. Ту су и почеци занатске делатности. Анализа артефаката из Дреновца требало би да укаже да ли су домаћинства правила грнчарију за своје потребе или је постојао неки вид организоване производње.

Мајкл Луис, докторанд, анализира узорке пронађене у остацима кућа.
„Чини се да су ово прилично велике куће, састављене од проширене фамилије. Анализираћемо састав узорака пронађених на више локација. Уколико су исти, то би значило да су прављени у једном ʼцентруʼ. Ипак, очекујем да је свако домаћинство правило своју грнчарију", сматра Мајкл.

„Ово ће бити део велике колекције података археолошких узорака који ће остати заувек. Европа не зна довољно о овом крају, а кад ми прикупимо информације заједно са нашим сарадницима из Србије, биће објављене у најзначајнијим научним часописима и на тај начин ће се сазнати много више о овом делу света", додао је проф. Френч.