Пластика - пошаст 21. века

Пластика је прешла дуг пут од револуционарног открића с почетка 20. века, до великог проблема данашњице. Иако нам је у многоме олакшала живот, постала је проблем оног тренутка када је одбачена завршила у природи. Колико се заиста планета дави у пластичном отпаду и да ли смо тога уопште свесни?

Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине, указујући на овај горући планетарни проблем, за наш портал каже да је поражавајућа чињеница да око осам милиона тона пластике сваке године заврши у морима и океанима, где постаје храна рибама и самим тим улази у прехрамбени ланац.

„Највећи проблем код пластике јесте то што она није разградива, односно временом се само разлаже у све ситније делове, у тзв. микропластику, и тако уситњена налази пут до нашег тањира. Процењује се да ће, ако наставимо да се овако неодговорно понашамо према природи, до средине века у морима и океанима бити више пластике него рибе", каже Ивана и додаје да у просеку сваког минута један пун камион ђубрета заврши у океану.

Неславан је и податак да 40 одсто укупне светске производње пластике чини она за једнократну употребу. „Таква пластика заиста би могла да се замени неким одрживијим решењима. ЕУ усвојила је уредбу којом се драстично смањује употреба једнократне пластике до 2030. године", истиче директорка Центра за унапређење животне средине.

За разградњу само једне пластичне кесе у природи потребно је између 400 и 1000 година, па се у многим земљама уводи забрана њихове употребе. У европској Директиви о пластици, број пластичних кеса у Европи ограничава се на само 90 кеса годишње по становнику. Србија је за сада далеко од ове статистике. „Кампања против употребе пластичних кеса код нас је дала добре резултате, посебно након увођења наплате. Пре тога, сваки становник Србије користио је у просеку седам кеса дневно, што је заиста претерано и неодговорно", каже Ивана и поздравља

Уредба града Београда од 1. јануара 2020. године забрањује употребу пластичних кеса у малопродајним објектима. Уједињене Нације су решавање проблема пластичног отпада уврстиле у циљ број 12 Агенде одрживог развоја, са посебним акцентом на подизање свести становништва. Ивана наглашава да је свест људи за сада прилично ниска, између осталог и због тога што не постоје у довољној мери едукативне кампање које би обавештавале људе колике су заиста последице загађења.

„Мислим да се довољно не улаже у такве кампање. Средства која су опредељена овде у Србији сувише су мала да би могли да се постигну значајнији резултати, али свакако треба радити на томе. Сваки појединац може да да свој допринос и ма колико се мали чинио, за ову планету ће бити корак ближе решавању проблема", закључује Ивана Јовчић, директорка Центра за унапређење животне средине.