Нова истраживања за нову терапију рака

„Ускоро би требало да имамо биомаркере на основу којих ће моћи да се процени да ли ће канцер метастазирати или не. Тако ће моћи да се одреди најбоља терапија за оболелог”, рекла је за Научни програм др Бојана Глигоријевић, професорка на Универзитету Темпл (САД).

Др Бојана Глигоријевић, дипломирани хемичар са Хемијског факултета у Београду, предаје биоинжењерство и води тим истраживача на Универзитету Темпл. Члан је Одсека за биологију канцера Центра Фокс Чејс у Филаделфији. Са својим тимом истражује како се може променити понашање малигних ћелија са циљем да дође до специфичних терапеутика који ће изазвати ћелијску смрт.

Крајем новембра боравила је у Београду, где је одржала низ предавања и радионица и учествовала у изложби „Уметност и наука". Њен боравак у Београду подржао је програм америчке амбасаде у Србији „US Speakers". Искористили смо прилику да сазнамо о њеним истраживањима, чији резултат би могао да донесе преокрет у лечењу рака.

„У нашим истраживањима, која су усмерена на све врсте рака дојке, користимо мултифотонски микроскоп који снима флуоресценцију ‒ сјај у мраку. Најпре из корала и медуза са дна океана који имају способност да сијају у мраку исечемо гене и протеине који им то омогућавају. Потом их убацујемо у ћелије које желимо да посматрамо".

Тако се у лабораторији др Глигоријевић на Универзитету Темпл посматрају ћелије рака, крвни судови и везивно ткиво. Користећи најновију генерацију микроскопа, истраживачи снимају како се ћелије деле, како путују кроз ткиво и крвне судове и како нападају здраво ткиво (како настају метастазе).

Према речима наше саговорнице, тако се добија много података који се помоћу вештачке интелигенције анализирају и на основу тога праве предвиђања која се засад тестирају на мишевима. Истраживачи очекују да ће за неколико година имати биомаркере за предвиђање метастаза који ће имати примену у клиничкој пракси.

Резултати који нађу место у клиничкој пракси имају огромну вредност

Статистика показује да свега један од десет хиљада биомаркера добијених у истраживачким лабораторијама уђе у клиничку праксу. Истраживања чији резултат треба да буде лек или терапеутска метода, у просеку трају десет до петнаест година.

У лабораторији др Глигоријевић на овим биомаркерима ради се последњих десет година. „Недавно смо добили грант од два и по милиона долара од Националног института за канцер (САД) да наредних шест година наставимо са истраживањима у која су укључени инжењери, хемичари, информатичари, онколози, патолози, лекари који виђају пацијенте на дневној бази".
Осим предиктивне дијагностике, др Глигоријевић има за циљ и развој превентивног третмана за оболеле са могућим метастазама, као и потпуно новог терапеутског приступа који се заснива на заустављању деобе малигних ћелија. Више о њеним истраживањима, тимском раду за научни резултат, такмичењу са другим истраживачима за фондове погледајте у емисији Редакције научног програма „Научни интервју ‒ др Бојана Глигоријевић" 25. јануара у 16.45 на Другом програму РТС-а.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво