Ударање лопте главом и повреде

Студија даје биолошко објашњење зашто жене пријављују озбиљније симптоме и зашто се дуже опорављају од спортских повреда мозга него мушкарци. Неки истраживачи су раније одбацивали жалбе женских играча јер је постојало мало психолошких доказа за овај диспаритет, каже Мајкл Липтон, неуробиолог на Медицинском колеџу Алберт Ајнштајн, и коаутор студије.

Липтонов тим је користио магнетну резонанцу како би завирио у главе 98 одраслих особа женског и мушког пола које су се аматерски бавиле фудбалом. Учесници студије су ударали лопту главом различити број пута у периоду од годину дана.

Код жена је у осам регија беле масе откривено пропадање структуре, у поређењу са три такве регије код мушкараца (повреде су се повећавале са већим бројем удараца). Даље, спортисткиње су, показује студија, у просеку имале 2.100 кубних милиметара оштећеног ткива у поређењу са 400 кубних милиметара код спортиста.

Липтон још не зна узрок ових разлика, али сматра да су могуће две ствари. Жене имају тежа укочења врата зато што генерално имају мању мишићну масу у делу који је важан за стабилизацију врата и главе. Даље, услед пада нивоа прогестерона, хормона који штити од отеклина на мозгу, жене су подложније повредама мозга у неким фазама менструалног циклуса.

Истраживачи сада желе да утврде да ли ове промене на белој маси мозга имају дугорочне последице.
Томас Камински, спортски психолог, каже да су ови налази „заиста велики пробој у овој области". Августа месеца, он се срео са званичницима Фудбалске федерације САД како би се одредиле смернице на научној основи за решење овог проблема.

Карла Гарсија, једна од испитаница у Липтоновој студији, каже да после 47 година играња фудбала нема намеру да престане да користи главу за давање голова. Али каже да „ако постоји начин да се спорт учини безбеднијим за младе, да је то онда важно".

Приредио Бојан Главонић