Биодиверзитет ‒ мрежа живота

„Циљ ове конференције јесте да се повежемо и умрежимо. Ми смо једна мала заједница биолога и еколога на Балкану која жели да дели искуства и на тај начин помажемо једни другима. Овде смо представили своје пројекте кроз које желимо да укажемо људима да у будућности више чувају ову нашу планету", каже Ана Ћурић, организаторка конференције.

Балканско полуострво је место где биодиверзитет може да се види у пуном сјају, величини, облицима и бојама. Оно је домаћин бројним ендемским и реликтним врстама, што га чини посебним и јединственим. Међутим, природни ресурси се све више користе и експлоатишу. Самим тим, угрожавају се природна станишта и живи свет у њима. Због тога се и праве црвене листе, које указују на реалну опасност од угрожавања и нестајања врста, тј. таксона.

„Код нас у Србији имамо јако мало података о томе где која врста живи, осим за поједине групе организама, попут птица, дневних лептира и неких врста биљака. Осим тога, постоји несклад између података са терена, фактора угрожености и касније законске заштите одређених таксона. Због тога смо и решили да направимо базу података за целу Србију", каже Милош Поповић, истраживач са Природно-математичког факултета у Нишу.

Кроз црвене листе идентификују се таксони којима је заштита најнеопходнија, и то по правилима које је прописала Међународна унија за заштиту природе.

„Правила су веома јасна. Угрожени таксони су сврстани у: рањиве, угрожене и критично угрожене. Те категорије односе се на вероватноћу да ће одређени таксон изумрети из природе у будућности", истиче Милош.

Савремени приступ заштити културног и природног наслеђа на Балкану, очување критичних станишта, али и хармоније између људи, биљака и животиња ‒ најважнији је задатак за ове младе научнике и истраживаче.

„Ово је једна од многих конференција које се одржавају у читавом свету и има важан циљ - да повеже све заштитнике природе и да нагласи значај сарадње у научном свету. Сви ми радимо за исту ствар, а то је заштита природе, односно биодиверзитета", закључује Ана Ћурић.

Занимљива је чињеница да научници имају више података о броју планета у нашој галаксији, него о броју врста на планети Земљи. Можда то и није толико важно у односу на чињеницу да је биолошка разноврсност ресурс од ког сви ми зависимо. То је веза између свих организама на планети, спајање екосистема у ком све врсте имају своју улогу. Другим речима, то је мрежа живота.