Порција скакаваца, бифтек или шницла из лабораторије?

Григорис Хаџикостас, шеф Oдељења за развој пословања у Институту Биосенс у Новом Саду, одржао је предавање „Иновације у циркуларној економији: Затварање круга у агробизнису" на овогодишњем, другом по реду Конгресу о зеленој економији. Хаџикостас је објаснио да циркуларно пословање подразумева четири корака: производњу, потрошњу, ваљано управљање отпадом и на крају ‒ његову поновну примену.

„Управљање отпадом односи се на рециклажу а конкретна решења у пракси ‒ као што су поновна употреба воде из домаћинстава и примена технологија уз које се од одређеног сортираног отпада могу производити ђубрива или сировине за неке друге производе ‒ могу доста да помогну у штедњи енергије и ресурса", рекао је.

Хаџикостас је нагласио да одговорно пословање засновано на циркуларном методу може да донесе важне резултате: уштеду, више хране и мање отпада. Додао је да су природни ресурси ограничени али да нове идеје и сазнања, улагања у истраживања и подршка онима који се баве циркуларном економијом ‒ могу да превазиђу ту ограниченост, посебно у пољопривреди.

Када је реч о потрошњи и производњи хране, Хаџикостас је указао на статистичке податке и дао неке практичне примере превазилажења раскорака између будуће потражње за храном и њене расположивости. Уколико се светско становништво буде бројчано увећавало истим темпом и на исти начин буде задовољавало потребе за храном ‒ јасно је да ће то захтевати другачија, одржива решења у производњи животних намирница, рекао је. У случају да се ништа не предузме, стручњаци предвиђају да ће до 2050. године расти глобална потражња за храном, и то у вредности од чак 1,6 билиона долара.

Брзо размножавање инсеката у овој причи је предност!

Део предавања је био посвећен производњи алтернативних протеина. Четврта индустријска револуција захтева да се сагледају и други могући начини исхране. Поред меса које се добија уобичајеним начином производње, у исхрани се ‒ као алтернативни извор протеина ‒ могу користити и инсекти, рекао је Хаџикостас. „Инсекти се брзо размножавају и могу да осигурају велике количине хране за релативно кратко време. Још једна од предности је што такав начин обезбеђивања хране мање загађује животну средину од класичне индустрије за прераду меса."

Своје излагање је употпунио подацима добијеним у истраживању у Великој Британији: Чак 22 одсто грађана Велике Британије конзумира протеине из извора који нису месо, док је 10 одсто њих спремно да проба да месо замени инсектима.

Још једно од могућих решења је месо узгојено у лабораторијама, навео је Хаџикостас и додао да велике светске компаније које се баве производњом хране већ користе такво месо и да тај тренд „показује тенденцију раста".

„Тржиште пољопривредних производа расте великим убрзањем и све се више глобализује, тако да одрживост и продуктивност у пољопривреди морају ојачати", закључио је.

Конгрес су организовали Група за анализу и креирање јавних политика и удружење „У мрежи" уз подршку Европске зелене фондације.