Покретач нове индустријализације ‒ седам деценија рада Машинског факултета

Машински факултет Универзитета у Београду обележава два важна датума у својој историји – 70 година самосталног рада и 145 година од увођења наставе о машинама у образовни систем Србије. Тим поводом, одржава се свечана академија уз пригодна предавања и стручне скупове. Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју образовања и научног истраживања.

За постигнуте резултате у протеклој школској години награде и признања заслужено су добила 234 студента. Најбољи међу најбољима су: студент генерације Милош Петрашиновић, мастер инжењер машинства (он је уједно и најбољи студент мастер академских студија), а најбољи на основним академским студијама су Наталија Перишић, Лука Миличић и Јагош Стојановић.

„У свету се догађа четврта индустријска револуција, подстакнута развојем IT и интернет технологија. Зато Машински факултет пред собом има нову мисију. У њој је инжењерство поново један од главних покретача индустријског развоја земље. Знање, иновације и креативност су опет друштвени императив. Као овдашњи иницијатор нове индустријализације, Машински факултет је анимирао најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се интензивирају разговори о новом захтеваном индустријском развоју земље. Отворио је ново поглавље у развоју науке о машинству и образовању инжењера будућности", наводи се саопштењу Факултета.

Крајем шездесетих година производно машинство доживљава експанзију увођењем компјутерске технологије. За то је заслужна управо београдска школа машинства. На Машинском факултету се уводе многи нови предмети и нови приступи инжењерству система и кибернетике. Развијени су нови технолошки програми за индустрију; међу њима су NC-технологије, флексибилни технолошки системи, CAE/CAD/CAM технологије, индустријски роботи, интелигентни системи за монтажу, нова генерација обрадних система и др.

Иновативне наставне методологије

Студије машинства су тесно повезане са научним истраживањима, кроз која будући инжењери стичу и практична искуства. Квалитету наставног процеса посебно доприносе значајни људски и технички ресурси. Последњих година много је уложено у информационе технологије и лабораторијску опрему, опремање мултимедијалних учионица, амфитеатра.

О изврсности истраживача Машинског факултета најбоље говоре три пројекта из програма Хоризонт 2020. Треба поменути и два Еразмус плус пројекта, као пројекте у оквиру различитих европских позива као што су ФП6, ФП7, Еурека, бројни билатерални пројекти и пројекти реализовани у сарадњи са привредом.

„Савремени инжењер мора да има широка општа знања и да зна како да прикупља - стиче нова знања. Такав приступ образовању на Машинском факултету постоји деценијама. Иновативне наставне методологије, које многи у свету тек сада ʼоткривајуʼ као Project-led education (PLE) и Learning Factory, на овом факултету постоје још од осамдесетих година. Међународни успеси студената окупљених око пројеката развоја тркачких болида и енергетски ефикасних пловила ‒ Формула студент тим Друмска стрела и Confluence Belgrade ‒ најбоља су потврда иновативног и креативног учења кроз праксу", истиче се у саопштењу Факултета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.