Традиција, промена, стил

Дивна мисао Андреа Лота: „Француз не може да осећа ако претходно није разумео”. Насупрот Галима, један Келт (Енглез) престаје да осећа од тренутка кад је разумео. Дочим се Словен труди да не разуме, само да би могао и даље да осећа ‒ приметио би можда некакав малициозни антрополог.

Но, кренимо са Далеког истока.

Не може се направити никаква разлика између „апсолутне" и „примењене" уметности, и та је разлика једна од најфундаменталнијих заблуда естетике западне цивилизације. Јер, јасно је: све што је лепо, мора да буде и примењено; све што има некакву примену, мора да буде лепо. Напосе, лепо и декоративно заправо су синоними, а оно што ту не спада може се назвати само једним именом: реализам. И одмах пада у очи да је западна култура у целини и у суштини превасходно реалистичка култура, а да сваки њен тон на Истоку звучи дисонантно и грубо.

Реализам је на Истоку свакодневна нужда, недостојна пажње префињеног духа који тражи стил а не вулгарну асоцијацију, лепоту по непосредном утиску а не по задњој њеној мисли, по натуралистичкој присности за коју нас везује. Зацело би и сам Микеланђело у (примерице) Јапану изазвао само запрепашћење због огромног труда уложеног у једну бесмислицу. Чак и во времја оно.

Уметност је једна од основа васпитања сваког Јапанца, премда су је они баштинили од Кине (преко Кореје). Но пренели је они однекуда или је сами стварали, умели су да своју стару културу конзервирају и одбране као нико други, и тим пре фасцинира одлучност да амортизују грч који их цепа између необуздане страсти да буду на челу модерне цивилизације, и дубоке сентименталности према традиционалним облицима живота. Није реч о некаквом музејском инстинкту, већ о нежној привржености живој археологији, негованој у циљу да служи, и да јој се служи ‒ да се с њом живи.

У том несрачунатом нагону долази се каткад и до парадоксалних ситуација, до апсурда изазваног реинкарнацијом старине преко граница емоционалне меморије. Тако да би Јапанац тешко објаснио и једном Корејцу, а камоли Европљанину, како се осећа и доживљава „нō" театар. Заправо, није битно шта се чува и зашто се чува ‒ главно је да буде још увек ту. Уметност је сачувана, премда се смисао изгубио.

На другој страни света, Французи имају изреку: „Што се ствари више мењају, све више остају исте". Французи само повремено имају право, али се чини да је управо куцнуо тај њихов час. Ако је тако, онда је критички моменат савремене уметности близу, па сви потези те уметности (ма колико се међусобно разликовали) представљају некакав симптом таквог стања.

Када један постулат остане необично дуго на снази и поред безбројних декларативних промена које су му следиле, онда то значи да се уметност врти у спирали ‒ безмало у месту ‒ да би што ефикасније одложила долазак на циљ одакле више нема перспективе. Исто је и кад уметност чини два корака напред, па један назад.

С ону страну Ламанша, обдарени смислом за практично, оптерећени хередитарним подозрењем према Французима а имајући, у истом реду ствари, изоштрену способност посматрања, Енглези су дошли до закључка да су предмети трајне вредности обично лишени естетских мотива. Другим речима, да оно што је солидно не може бити лепо, и vice versa. Како је лепота само љуска фриволности, једна привлачна принцеза (али искључиво претенденткиња на престо, а не принчева супруга!) сугерисала би, рецимо, нестабилност Империје.

Опредељени за трајно, а притиснути нуждом, Енглези најзад почињу да праве ефемерне ствари којима дају ружне облике, уображавајући да им на тај начин осигуравају солидност. Од ручка, преко аутомобила, до председника владе.

Сувише велика посвећеност принципима плаћа се њиховом издајом. У сваком смислу.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
2° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво