Пређени километри због љубави или сигурности?

Хенкова авантура није први случај који је показао да животиње поседују невероватне вештине. Пре пет година, врло сналажљива мачка Холи прешла је чак 320 километара да би се вратила у кућу својих власника у Вест Палм Бичу, пошто се изгубила док је са њима била на путу два месеца раније. Неки су сумњали у то да је мачка која се појавила на старом кућном прагу заиста Холи, али дилема је отклоњена пошто су очитани подаци са имплантираног микрочипа.

Наравно, то су екстремни случајеви изгубљених кућних љубимаца који су нашли пут до куће, али наводе нас да се запитамо на које начине животиње, посебно пси и мачке, то успевају да ураде. Животиње вероватно користе неколико стратегија да пронађу свој пут.

Не чуди што се пси у великој мери ослањају на чуло мириса. Када ветар дува у једном правцу, 18 километара и није толико велика удаљеност за пса са добрим њухом. Али осим овакве „директне линије мириса", пси користе и друге мирисе како би утврдили маршруту повратка кући. То су мириси које је пас осетио на путу ‒ мирис канте за смеће, одређених људи или других животиња... Сваки од тих мириса може помоћи псу који тражи, заправо ‒ мирис куће.

Од кобасица до магнетних поља

Недавно су се два шнауцера изгубила у густој магли у Великој Британији. После 96 сати потраге уз помоћ волонтера и беспилотних летелица (дронова), власници паса су одлучили да пеку кобасице на месту где су пси последњи пут виђени, известио је о том догађају Телеграф. Врло брзо ‒ пси су дотрчали.

„Обожавају кобасице", рекла је власница паса Лиз Хемпсон. „Сваке недеље их добијају за доручак, па смо тако, када је требало да изаберемо храну по чијем ће се мирису можда пси вратити ‒ изабрали баш кобасице", објаснила је Лиз.

Мачке, с друге стране, за сналажење у простору могу користити магнетна поља баш као што то птице раде како би пронашле свој пут ка северу или ка југу.

У случају мачке Холи, научници сматрају да је погодила пут до океана а да је онда, могуће користећи свој унутрашњи компас, кренула у правом смеру ка Вест Палм Бичу. Тада је требало само да настави стазом уз океан.

Колико ће љубимац бити успешан на путу повратка својим власницима зависи и од самог темперамента животиње. Пас који путује километрима да би се вратио кући заправо покушава да се врати свом власнику јер је веза између пса и човека веома моћна. С друге стране, мачка која се одлучи на исти корак, вероватно се враћа власницима јер се тако враћа познатом окружењу.

Ипак, када је реч о прелажењу великих раздаљина, истраживачи упозоравају да се не треба превише поуздати у сналажљивост животиња јер и поред бројних примера љубимаца чији је повратак био вредан дивљења, има много и оних који, нажалост, нису успели да се врате.

Приредила Маја Стојановић