Персонализована медицина

Немачка је једна од развијенијих земаља која активно ради на развоју и ширењу концепта персонализоване медицине и која је своје планове представила широј јавности. Стручњаци истичу да је медицина одувек имала такав приступ, и када неко оде код доктора, посматра се и анализира индивидуално.

Међутим, нови појам персонализована медицина дефинише развој медицине под утицајем нових технологија. "Сада имамо технологије које докторима и научницима омогућавају да детаљније разумеју од чега неко болује, и још важније која врста специјалног лечења или лека би могла да буде делотворна у једном случају, а у другом рецимо не би, док споља све то изгледа као једна болест." истиче др Грах Гунар, са одсека за природне науке Баден-Виртемберг организације за међународну сарадњу и научна истраживања.

Персонализована медицина подразумева прецизност у дијагностици, и терапији, да би се умањила шанса за било какве грешке или последице. Због тога данас научници у свету посматрају патолошке процесе, али и механизме деловања појединих лекова на нивоу молекула, а не само ћелија. Немачки стручњаци истичу да је највећи напредак у овој области постигнут на пољу имунолошке онкологије, где је индивидуални третман дао најбоље резултате.

Истраживања на нивоу гена као основа за персонализовану медицину

Појава рака је повезана са мутацијама гена, због чега се тумори све више изучавају са аспекта гена И резултати се користе у дијагностичке, прогностичке и терапијске сврхе. Генетски профил чврстих тумора данас се добија помоћу хируршких или других облика биопсије, али ове процедуре су инвазивне. Циљ персонализоване медицине је да се у што већем броју случајева у будућности избегну овакве методе узорковања, што би довело до тога да се из лако доступних узорака, као што су крв или друге телесне течности, добије што више информација о болести И деловању терапије. Научници се надају да ће неинвазивне методе за рану дијагностику озбиљних болести постати рутинска процедура.

Изазови за будућност

Успешност примене персонализоване медицине зависи од симбиозе различитих фаза научно истраживачког рада (идентификација кључних биомаркера, што боље разумевање молекуларне основе болести, оптимизовање истраживања на одређеној популацији пацијената) и примене ових резултата у клиничкој пракси. Технологија пружа још већи изазов: како чувати и селектовати информације из велике базе података.
Персонализована медицина је тек у повоју и још увек је доступна само у одређеним местима и научним центрима. Стручњаци очекују да ће у наредних 10 година овакав приступ лечењу постати доступан што већем броју људи и мање развијеним земљама, тиме што ће се технологија и тестови толико развити да постану јефтинији и приступачнији.