Енергија ветра - посебно оружје у борби против климатских промена

Између једне четвртине и једне трећине светског становништва нема електричну енергију. Да ли је енергија ветра начин да се то реши? Ветар не дува увек, али, с друге стране, не црпи природне ресурсе. Од свих извора обновљиве енергије, ветар највише обећава. Широм света праве се нови и све већи ветропаркови. Од 2008. број ветротурбина у свету се више него удвостручио. Енергија ветра је незамењиво оружје у борби против климатских промена.

Енергија ветра могла би бити од виталне важности за развој Индије. Данас две трећине Индијаца живи у руралним областима. Јаз у приходима између урбаних и руралних области све је већи. Струја која се производи на падинама планине шаље се у далеки велики град и напаја његову растућу индустрију. У многим деловима Индије основне потребе могу се задовољити коришћењем енергије ветра.

Енергија ветра у овом тренутку задовољава само два одсто индијских потреба. План је да у следећих десет година тај проценат порасте на двадесет одсто. Индија другим земљама може да послужи као пример у ефикасном коришћењу енергије ветра, не само у великим постројењима него и на местима где је то најпотребније. Заједнички ветропаркови директно обезбеђују струју људима и пружају им бољу перспективу у њиховим родним крајевима. Од великог је значаја и то што ветар обезбеђује енергију без икаквог ризика.

Притисак на енергетски систем Кине 

У Кини су услови потпуно другачији. Индустријским центрима дуж обале који се убрзано развијају потребни су радници. За само један нараштај велики делови кинеског друштва катапултирани су у индустријско доба. Традиционални начин живота нестаје. Пораст животног стандарда ствара нове потребе. Кина сада користи пет пута више енергије него Индија, иако нема много више становника.

Кинеска влада очекује да ће се у наредних десет година најмање триста педесет милиона људи преселити из руралних области у урбане центре. To ће повећати притисак на енергетски систем Кине. Држава због тога улаже у обновљиве изворе, пре свега у хидроенергију, али и у енергију ветра. У последње две године број турбина у ветропарку северно од Пекинга порастао је са само неколико на више од двеста. Кад је реч о новим турбинама, Кина убрзано хвата корак с водећим земљама на пољу енергије ветра, Сједињеним Државама, Шпанијом и Немачком.

Кинези намеравају да постану највећи светски потрошачи енергије ветра. Ради остваривања тог циља, Кина сарађује и с немачким стручњацима. Фирма „Лонгјуан" је међу водећим у Кини у изградњи и експлоатацији ветропаркова. Кина сада има највећи капацитет за изградњу ветропаркова на свету. Оно што им недостаје јесу обучени техничари способни да дугорочно одржавају турбине ових постројења.

Све водеће светске компаније у области енергије ветра морале су да изграде производне капацитете у Кини како би осигурале свој удео на будућем тржишту. Кинези су тако већ стекли потребно технолошко знање.

Европски произвођачи сада имају малу технолошку и истраживачку предност и неће је се лако одрећи. Обука техничара за рад у ветроелектранама добар је начин да истраживачи из разних земаља буду у контакту. С обзиром на број планираних ветроелектрана у Кини, процењује се да ће тој земљи требати скоро осамсто хиљада техничара.

Критичари у Немачкој 

За разлику од Кине, Немачка одавно има развијен систем ветроелектрана. Једна од највећих ветротурбина на немачком копну ради у Донерсбергу, у савезној покрајини Рајнланд-Фалц. С висином од преко двеста метара и капацитетом од шест мегавата може да замени шест старих турбина. Може да произведе довољно енергије за мањи град од око пет хиљада домаћинстава. У Немачкој се појавио отпор повећању коришћења енергије ветра. Критичари кажу да већ постоји превише турбина, од којих многе производе мање него што је обећано. Постоје захтеви да се уведу законска ограничења броја нових ветропаркова.

Недавно је отворен први немачки приобални ветропарк. Мана таквих ветропаркова је цена изградње и одржавања, која је скоро двоструко већа него код копнених. То се у извесној мери надокнађује већом производњом енергије. Међутим, критичари сматрају да морски ветропаркови подстичу стварање монопола великих енергетских компанија које у енергију ветра улажу само ако могу да контролишу тржиште.

Приредила Тања Чанић Млађеновић