Ретки консонанти: кликови

Кликови, звуци говора који се могу наћи у неким језицима Африке, савршени су консонанти. Зашто се онда тако ретко јављају у језицима света? Један од криваца би могла бити анатомија.

Неке раније студије су наговештавале да је код неких говорника језика који имају кликове, предње непце (обла избочина која се налази између горњих зуба и непца) врло мало, или да чак и не постоји. У недавној студији, Скот Мојсик са Техничког универзитета у Сингапуру, и Дан Дедије, са Института за психолингвистику Макс Планк у Холандији, направили су биомеханичке моделе предњег непца различитих величина који симулирају кликове.

Њихови налази откривају да гласовни апарати са великим предњим непцем показују јасне недостатке у изговору кликова. Због величине, мање ваздуха може да буде заробљено у устима, те је потребна већа снага мишића да би се произвели кликови.

Аутори сматрају да је њихов налаз јасна подршка идеји да анатомија диктира да ли ће кликова бити у говору. Они сматрају да је склоност ка кликовима на индивидуалном нивоу вероватно слаба. Људи који имају велико предње непце могу да науче језике са кликовима, али модел који су направили научници сугерише да таквим особама ипак може бити тешко да усвоје те гласове или да изговор може бити погрешан. Ова анатомска карактеристика може да буде објашњење зашто се неки консонанти налазе ретко у језицима света.

То нису први налази који доводе у питање традиционални став лингвиста да је еволуција језика имуна на спољне факторе. Неколико других истраживања бавило се улогом географског контекста, услова средине и генетике у обликовању језика. Али рад Мојсика и Дедијеа иде даље, јер издваја једну анатомску особеност човека и разматра њен допринос стварању једног специфичног звука у људском говору.

Сузан Фук, старији истраживач у Лајбницовом центру за општу лингвистику у Берлину, која није била укључена у овај рад, каже да су закључци студије валидни, али упозорава да могу да се сведу и на проблем шта је старије: кокош или јаје. „Облик предњег непца код појединца се мења, од раног детињства, пубертета и... може да се мења при непрестаном произвођењу кликова. Зато је могуће да су се током историје особине говорног апарата и производња кликова развијали паралелно", каже она.

Приредио Бојан Главонић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво