Путовање сахарског песка

Истраживања су показала да пустињски аеросол знатно утиче на формирање облака и падавина, па се тим научника Института за физику у Београду и Републичког хидрометеоролошког завода бави проучавањем његовог путовања кроз атмосферу.

„Аеросоли се транспортују на велике удаљености ‒ стотинама, па и хиљадама километара, и тај транспорт се дешава углавном у вишим слојевима атмосфере. Да бисмо знали шта се горе дешава, морамо да користимо технике за даљинску детекцију атмосферских аеросола и испитивање њихових оптичких и физичких карактеристика", каже др Зоран Мијић, виши научни сарадник и руководилац Лабораторије за физику животне средине у Институту за физику, и додаје да аеросоли утичу директно или индиректно на климатски систем.

„Директно утичу путем расејања или апсорпције соларног зрачења, а индиректно такве честице практично могу да буду језгра за кондензацију и стварање облака", истиче др Мијић.
Изучавање путовања сахарског песка доноси велике користи климатологији и прогностици, а научници из Србије једини у свету имају могућност да на дневном нивоу прогнозирају начин формирања тзв. хладних облака.

„У нашој лабораторији имамо савремени ЛИДЕР систем и он је јединствен на овим просторима. Његов принцип рада заснива се на емитовању импулсног ласерског зрачења у атмосферу и детекцији повратног расејаног зрачења. На основу анализе тог зрачења ми смо у могућности да одредимо са високом просторном резолуцијом ‒ на сваких седам и по метара ‒ шта се дешава у атмосфери", објашњава др Зоран Мијић, и наглашава да је циљ да се посредством овакве врсте мерења на вишегодишњем нивоу прави климатологија атмосферских аеросола, која ће даље бити употребљена за унапређење атмосферских модела.

Језгра ледених кристала у хладним облацима у две трећине случајева чине управо пешчани аеросоли. Због тога би резултати истраживања могли значајно да помогну у формирању стратегије у области пољопривреде, водопривреде и здравља у читавом региону.