Индустрија крзна као еколошки проблем

Европска комисија је утврдила да се штављењем природне коже и крзна загађују многи природни ресурси, а посебно угрожава квалитет ваздуха. Зато се све више указује на чињеницу да је вештачко крзно једнако квалитетно као животињско, али да је у етичком и еколошком погледу ‒ далеко прихватљивије. У склопу локалне кампање „За Србију без крзна” и регионалног пројекта „Fur Free Forever” следи низ догађаја који настоје да шире упознају јавност са тим проблемом.

Према подацима Европске комисије, у процедури штављења животињске коже и крзна користи се и до 300 различитих хемикалија. У питању су хемијска једињења која загађују земљиште и јавне водоводе, те се стварају огромне површине необрадивог земљишта и контаминиране воде. Европска унија је упозорила на штетност испарења тих једињења, која умногоме угрожавају квалитет ваздуха.

Такође, за потребе те индустрије црпу се нафтна поља. Светска банка наводи да се за производњу једне јакне од природног крзна потроше 83 литра нафте, док се за производњу јакне од вештачких материјала употреби 1,3 литра тог ресурса.

Такође, биолошки отпад животиња садржи високу концентрацију нитрогена и фосфора. Гасови у животињском отпаду, као и спаљивање тела животиња, утичу на степен загађености ваздуха. Европска комисија је утврдила да је загађење ваздуха водећа еколошка брига у процесу штављења коже и крзна.

У склопу кампање „За Србију без крзна" следи низ догађаја који за циљ имају информисање јавности о том проблему. На друштвеним мрежама велики број људи пружио је подршку тој иницијативи.

Грађани и грађанке који су заинтересовани да пруже подршку и детаљније се информишу о овом проблему моћи ће то да учине на конференцији „Make Fur History", која ће се одржати у просторијама Медија центра у Београду, 7. јуна, са почетком у десет сати, где ће стручна лица из области екологије, етике, заштите и права животиња и ветерине одржати низ предавања на ту тему.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво