Токсикологија и ми

Човек је на глобалном нивоу непрестано изложен утицају смеша бројних загађивача које уноси удисањем, преко коже, и орално, путем гастроинтестиналног тракта, при чему је орални унос, и то путем хране и воде за пиће, и најзначајнији за општу популацију. Овај „коктел" загађивача се може одразити штетно на наше здравље, на шта указују и бројна истраживања и научне студије.

Управо због тога намеће се потреба за познавањем штетних и токсичних карактеристика агенса који нас окружују у радној и животној средини, али и за реалном проценом опасности које носе по здравље људи.

То захтева бројне активности, које укључују контролу квалитета ваздуха, воде, хране, земљишта, регулативу из области токсикологије и екотоксикологије, као и мере превенције од штетности хемикалија. Наука и стручњаци јесу ту да нам укажу на токсична дејства различитих супстанци на човека и животну средину, али и да нас науче да користимо хемикалије и „управљамо" њима на начин који омогућава минимизацију тих штетних ефеката.

Спознаја о токсичности стара је колико и први кораци човечанства: откриће ватре донело је опасност од тровања угљен-моноксидом; отровним супстанцама изолованим из биљака премазиване су стреле те коришћене у лову, чувању и освајању територије; кукута је коришћена за извршење смртних казни у античко доба (пример Сократа); у средњем веку је чин тровања био у зениту владајуће класе, али и грађанства. Реч отров, па и сама наука токсикологија у свом настанку је била повезана са смртним исходом, те је и најстарија област токсикологије ‒ судска токсикологија.

Данас, када смо окружени са више од педесет милиона хемикалија без којих не бисмо могли ни да замислимо живљење, а које улазе у састав лекова, боја, пластичних маса, горива, средстава за заштиту биља, добро знамо и за опасности које оне носе и по здравље људи и животну средину.

Проф. др Весна Матовић, председница Удружења токсиколога Србије, наглашава да се према подацима Светске здравствене организације чак 23% смртности на нашој планети, што је више од дванаест милиона људи, доводи у везу са загађењем животне средине (ваздуха, воде, земљишта), изложеношћу хемикалијама, климатским променама и УВ зрачењем. Научну јавност и општу популацију посебно забрињава чињеница да изложеност ниским дозама појединих супстанци, посебно оних перзистентних, дугоживећих у нашој животној средини, може резултирати штетним ефектом по здравље људи, те се и настанак болести савременог човека ‒ као што су метаболички синдром, шећерна болест, кардиоваскуларни поремећаји, па и карциноми ‒ доводе у везу са уносом различитих загађивача. Ова препозната опасност по здравље људи намеће потребу за разумним и реалним сагледавањем тог значајног проблема.

Трибина под насловом „Токсикологија и ми", која је одржана у Свечаној сали САНУ, имала је за циљ да упозна грађанство са актуелним сазнањима из области професионалне токсикологије и њеног утицаја на нашу животну средину, из области безбедности хране и воде за пиће, са акцентом на стање у Републици Србији, као и да укаже на штетност вишевековног узрочника зависности ‒ пушења.

О историји токсикологије код нас и у свету можете се информисати на изложби „Историја токсикологије", која се отвара у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића бр. 2), а чију ћете поставку моћи да видите од 16. до 21. априла 2018. године.

Приредила: Владана Рашић Драгојевић