Царичин град – случајно откривено археолошко богатство

Јустинијана Прима се налази у општини Лебане на југу Србије. Град је почетком шестог века (535. године нове ере) саградио византијски император Јустинијан Први у, према наводима из ТО Лебане, свом родном месту. О том, за ондашње прилике модерном граду са комплетном инфраструктуром, за Интернет портал РТС-а разговарали смо са директором Туристичке организације Лебана, Бојаном Јовићем.

Како је и када откривен локалитет Царичин град?

‒ Царичин град код Лебана је случајно открио Мита Ракић, путописац и новинар листа „Отаџбина" током 1880. године.

Кроз шуму су вириле рушевине и утврђење са кулама. Прва истраживања је спровео 1912. године Владимир Петковић, кустос Народног музеја из Београда.

Пронашао је јустинијановске капителе, базилику, крстионицу и идентификовао је са Јустинијаном Примом ‒ изгубљеном архиепископијом из периода смене касне антике и ране Византије.

Касније су под надзором В. Петковића и археолога Франца Месеснела откривени Акропољ, линија водовода, пећи за топљење руда и базилика, већи део Горњег града, печати, новац, одломци бронзане статуе.

После Другог светског рата на истраживањима су радили САНУ, Археолошки институт, Завод за заштиту споменика културе: Ђ. Бошковић, М. Панић, А. Дероко, др Св. Радојчић, Невенка Спремо Петровић.

Откривена је црква са криптом у Горњем граду, главна улица исток‒запад, оквири Доњег града, некропола, брана, каштели од села Радиновац до села Злата.

На који начин је текао даљи историјат истраживања?

‒ Од 1960. до 1969. због радова на хидроелектрани „Ђердап" смањују се финансијска средства за истраживање. Откривене су стамбене четврти уз магистрале, базилика са трансептом у Доњем граду; пронађени су капител стуба са монограмом Јустинијана Првог, црква ван бедема, водоводна и канализациона мрежа, траса аквадукта од Деливода на Петровој гори до Царичиног града (16 км), цистерна, кула ‒ водени колектор. 

Откривене су и чесма, терме, градска кућа, пазариште, занатске радионице у Доњем граду...

Године 1975. године мања истраживања спроводе Владимир Кондић и Владислав Поповић.

Састају се Нишки регионални завод код Нишке заједнице културе, регионална и општинска заједница Лесковца и Лебана о заштити споменика и обнови истраживања, а придружује се и Народни музеј из Београда.

У периоду од 1978. до 1984. истраживана је сакрална архитектура, кварт у Горњем граду, принципија, стамбени кварт у Доњем граду, источно и јужно подграђе Доњег и Горњег града.

Од 1997. године до данас истраживања спроводе српски и француски археолози Вујадин Иванишевић и Бернард Баван.

Од најинтересантнијих проналазака истичу се кости девет камила једногрбих и двогрбих, које су коришћене у ратовима и трговачким караванима, два печата архиепископа и житница.

Какав је центар био Јустинијана Прима?
‒ Објекти и базилике у граду били су богато украшени мозаицима. Ту су биле јавне зграде, улице, тргови, чесме, купатила, и грандиозни систем водовода у дужини око 16 км који је са планине Радан усмеравао чисту планинску воду у градску цистерну. Вероватно да је град у то време био раскошно изграђен, како и доликује за један царски град. Системом олука и одводних цеви сакупљана је атмосферска вода. Тврђаву уздигнуту на стрмој литици, поред одбрамбених зидина браниле су и две реке: Свињаричка и Царичина. На Царичиној реци подигнута је брана са испустом где се формирало језеро. Тако је решено питање снабдевања водом.

Које су још специфичности Јустинијане Приме?
‒ Царичин град је поседовао, за то време, све занатске радње и радионице, складишта разноврсне хране, житарица, воћа, дивљачи, слатководне дунавске рибе, што су и антрополошка истраживања доказала. Наиме, у Царичином граду највише се конзумирала риба (јесетра, сом, штука...), која је довожена у свежем стању.

Град и подграђе са 12.000 становника били су класно и функционално подељени бедемима и капијама на три дела. На најнижем, јужном платоу доминирали су вишеспратни стамбени блокови. У неколико зграда је пронађен систем централног грејања и подно грејање. Улице које су водиле до главног трга биле су испресецане мањим улицама. На главном тргу Горњег града стајала је велика статуа императора.

И Акропољ је имао посебне бедеме са одбрамбеним кулама. Ту су биле службене и приватне одаје архиепископа Јустинијане Приме и свештеника. Главна улица Виа Сакра водила је до велике базилике са базеном у атријуму, крстионице и библиотеке. Супротно од ње био је архиепископски двор, као и канцеларије и пратеће просторије.