Први астрономи

Мало је познато да су стари Вавилонци заслужни за то што у данашња времена можемо доћи до научних сазнања. Да није било Вавилона, питање је којом брзином би се развијала наука о небеским телима.

Најстарији каталог звезда настао је у Вавилону око 1200 година п. н. е., а 500 година касније Вавилонци су развили јединствен систем емпиријског приступа астрономији. Они су приметили да су астрономске појаве периодичне и да се употребом математичких модела могу предвидети.

И баш зато што су вековима пажљиво посматрали, бележили и предвиђали небеске феномене у низовима таблица исписаних клинастим писмом, познатих као Енума Ану Енлил ‒ модерна наука данас има увид у промене које су се одвијале у Сунчевом систему у веома дугом периоду. Све то је од пресудног значаја за астрономију, јер је период у коме постоји модерна наука, према космичким стандардима, кратак као трептај ока.

Астрономи су недавно утврдили да се брзина којом се Земља окреће око Сунца успорава под утицајем гравитације Месеца, што се догађа већ 4,5 милијарди година. Тако се дошло до податка да са сваким веком дан траје 2,3 милисекунде дуже, што значи да је у доба диносауруса дан трајао нешто више од 23 сата. Иако делује немогуће да је тих неколико милисекунди по веку довело до знатног разилажења, свака година је по веку дужа за око један секунд.

Геолошки догађаји на Земљи могу убрзати или успорити тај процес, праћење времена кроз дуже периоде веома је занимљив задатак.

Тим научника предвођен професором астрономије Леслијем Морисоном анализирао је податке које су сакупљали Вавилонци, на основу чега је реконструисана историја Земљине ротације у последњих 2500 година.

Податке из древних списа научници су убацили у компјутерске моделе Сунчевог система и упоредили их са модерним моделима, базираним на савршено прецизним атомским сатовима. Том приликом је уочено разилажење које је директан резултат постепеног успоравања Земљине ротације.

Приредила Александра Стојановић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.