Иза фотографског објектива

Будући да се истакао у раду као млади шегрт Државне штампарије у Београду, кнез Милош Обреновић га је четрдесетих година 19. века послао у Беч да усаврши литографске вештине. Боравак у престоници некадашњег моћног европског царства династије Хабзбург биће пресудан у избору занимања којим ће се бавити до краја живота, посвећен до крајњих граница свог умећа.

У „Аутобиографији" је забележио: „Могу, дакле, рећи да сам у целом славенском свету ја први који сам почео да се занимам фотографијом." Од 1845. године прати се континуирано хронологија његових калотипија и дагеротипија.

Као изванредан цртач успешно се бавио литографијом. Међу првим радовима у техници литографије били су портрети Доситеја Обрадовића, Вука С. Караџића и Михаила Обреновића. Најважнији подухват на пољу литографије остварен је у пројекту „Споменици србски и Срби", који је покренут са идејом да буде серија илустрованих личности и догађаја.

У свом атељеу је овековечио све виђене људе тога доба ‒ поред кнеза Михаила Обреновића, и кнегињу Јулију, владику Његоша, кнеза Данила, патријарха Јосифа Рајачића, капетана Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, књижевницу Милицу Стојадиновић Српкињу, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и многе друге личности. Такође, урадио је аутопортрет пажљиво инсцениран. Дело изражава понос уметника ‒ националног пионира у фотографији.

Усавршавање фотографске вештине нарочито је било запажено после 1861. године, када је Анастас Јовановић постао управник Двора кнеза Михаила Обреновића. Његов објектив је био уперен у многе познате личности, али је испратио и значајне догађаје. На снимцима се уочавају савремени живот, интересантни догађаји, детаљи улица, дворишта, панораме градова (Беча, Београда, Крагујевца итд.). Међу најдрагоценијим радовима сматрају се забележени одлазак последње турске војне посаде и паше са Калемегдана 1867. године и прослава педесетогодишњице Таковског устанка.

Сликарски таленат, осећај за предео и атмосферу, уочљив је у делу „Поглед на Београд са земунске странеˮ, насликаном у маниру најбољих пејзажних школа Европе. У оквиру обележавања два века од рођења Анастаса Јовановића (1817‒1899), Музеј града Београда је у Конаку кнегиње Љубице приредио изложбу „Анастас Јовановић - Уметност и нови медијиˮ, на којој је изложено око 200 оригиналних радова: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда. Изложба ауторке Данијеле Ванушић (која је виши кустос Музеја града Београда) траје до краја јануара 2018. године.