Карл Фридрих Гаус, велики математичар смерног погледа и загонетне природе

„Краљица наукеˮ ‒ тако је Карл Фридрих Гаус називао математику, а заволео ју је још као дечак. Без сумње, посветио јој је цео свој живот, оставши запамћен као један од научника који су највише допринели њеном развоју.

Тај велики математичар смерног погледа и загонетне природе рођен је 1777. године у сиромашној радничкој породици у Брауншвајгу, у Немачкој. Гаусова мајка је била неписмена и никад није забележила тачан датум његовог рођења, али је Гаус ‒ као чудо од детета, још од малена привржено математици ‒ успео да помоћу одређених података сам израчуна ког датума је дошао на свет.

Његов невероватан таленат за математику није прошао неопажено, али с обзиром на тешку материјалну ситуацију у којој се породица налазила, млади Карл рано напушта свој дом и одлази на универзитет.

Ништа од овога не би било могуће да није имао подршку војводе од Брауншвајга, који је новчано помагао његово школовање и научно усавршавање.

Управо је на универзитету 1796. године Гаус дошао до задивљујућег открића ‒ конструисао је правилан полигон са седамнаест страница. Поносан због свог достигнућа, тог дана је почео да води дневник у којем је бележио своја значајна открића, укључујући и оно да је сваки природан број збир највише три троугаона броја. Мада је садржао свега деветнаест страница, тај документ остаје прилично драгоцено сведочанство математичке историје.

Године 1799. Гаус је докторирао својом теоријом да свака алгебарска једначина има бар једно решење.

У књизи „Питања о аритметици", која се сматра једним од најзначајнијих дела на пољу математике, Гаус је доказао како је могуће конструисати многоугао помоћу лењира и шестара.
Ипак, исте године, Гаусово истраживање обележило је откриће које ће му донети афирмацију и признања, а самим тим и подстрек за даља истраживања.

Због несигурности је ретко објављивао своје радове

Након смрти војводе од Брауншвајга, Гаус је 1807. г. примљен за професора, а касније и проглашен директором опсерваторије у Гетингену, где остаје све до смрти. Тих година Гаусово стваралаштво обележиће сукоб са математичарем Лежандром, у вези са приоритетом у одређеним открићима. У књизи „Теорија кретања небеских тела" (1809) Гаус је објавио своју верзију метода најмањих квадрата, и мада је Лежандр три године раније изнео ту теорију, Гаус је тврдио да је он користио тај принцип још 1795. г. То није био једини спор та два невероватна математичка ума.

Гаус је током живота оставио значајан траг и на пољу геодезије. Првенствено, ту се издваја његов проналазак хелиотропа, направљеног по принципу рефлексије сунчевих зрака помоћу телескопа и огледала, као и радови из диференцијалне геометрије настали у Краљевини Хановер. У знак захвалности, подигнут је Гаусов торањ на планини Хохенхаген. Десетак година касније, Гаус је са Вилхелмом Вебером учествовао у изградњи првог успешног електромагнетског телеграфа.

Иако велики математичар, признат и поштован међу својим колегама, Гаус је увек био усамљеник, прилично тајанствен и повучен. Због несигурности је ретко објављивао своје радове.

Његов живот, нажалост, обележили су велики губици. Смрт обе жене и једногодишњег сина Луиса и прерани одлазак ћерке Вилхелмине, љубимице, никада није преболео.
Гаусов однос са три сина био је прилично компликован ‒ као строг отац није желео да се ниједно од четворо деце бави математиком, јер се плашио да ће укаљати породично име.

Гаус је последње дане свог живота провео сам, помало отуђен од света, у својој соби у Хановеру. Његова ћерка Тереза неговала га је и пазила све до 1855. г., када је, једне фебруарске ноћи, Гаус тихо умро. Једна од легенди каже да је Гаусов сат од ког се целог живота није одвајао, престао да куца само неколико секунди након што је престао да дише.

Неке од својих најбриљантнијих идеја Гаус је изнео на скромних двадесет страница дневника, али их никада није објавио. Као што знате, Гаусова аверзија према објављивању учинила је да свет замало никад не сазна за нека од његових највећих открића.

Захваљујући том драгоценом документу, скоро педесет година након Гаусове смрти, та неправда бива исправљена! Гаусова достигнућа прелазила су границе математике, па је тај научник свој допринос остварио и на пољу геодезије, астрономије и електрицитета. Јединица за магнетну индукцију добила је име баш по њему ‒ гаус, а поступак којим се могу размагнетисати телевизијски екрани и монитори зове се дегаусизација. Својим значајним доприносом на пољу теорије бројева, комплексних бројева, конгруенције и апроксимације Карл Гаус остаће запамћен као један од највећих математичара свих времена, раме уз раме са Архимедом и Њутном.

број коментара 4 пошаљи коментар
(петак, 06. окт 2017, 23:14)
anonymous [нерегистровани]

Da ne bese Gausa

ne bismo preziveli 90-te, pamtimo ga svakako po dobrom, a bile su to samo 10 maraka !

(петак, 06. окт 2017, 21:24)
anonymous [нерегистровани]

Euklidovi prostori

Gaus pripada Euklidovim prostorima
a Ajnstajn gusla u zabitima atomske fizike.
U interesu opstanka i odrzanja civilizacije bit cemo uskoro
prinudjeni da zaboravimo i Ajnstajna i atomsku fiziku.
A nanologijsko fantaziranje trebali bismo odmah, jos danas,
baciti na smece.

(петак, 06. окт 2017, 20:03)
anonymous [нерегистровани]

Prazna prica...

Ajnstajn je nama ostavio "" praznu pricu"""...
E = mc² jaste prazna prica...
To je beskorisno prazno slovo na papiru.
Koje nauci zartvara dalji put.
Nece nas to sigurno odvesti u buducnost.

(петак, 06. окт 2017, 15:52)
anonymous [нерегистровани]

perica

da nije bilo gausa ajnstanu bi ostala prazna prica ;)