Како се рибе суочавају са стресом

Многе животиње карактеришу јединствени и доследни облици понашања, што је навело научнике да испитају постојање њихових „личностиˮ. У новој студији проучавали су понашање малих тропских риба познатих под називом гупи. Резултати експеримената дали су многе одговоре, али су отворили и бројна питања.

У изучавању „личностиˮ животиња, научници посматрају сталне облике понашања који одређују како ће се јединка поставити у различитим ситуацијама. У многим случајевима проучавају како животиње реагују на ризик ‒ том методом откривају разлике у личности многих врста ‒ од паука и даждевњака, па до ајкула и оваца.

За нову студију, објављену у часопису „Фанкшенел еколоџи" (Functional Ecology), истраживачи Универзитета у Ексетеру проучавали су реакције 105 тринидадских риба гупи. (Гупи је мала риба из Јужне Америке, а неретко се чува и као кућни љубимац. Код нас су познате и као „гупике".)

Аутор истраживања Томас Хауслај, еволуциони биолог у Центру за екологију и конзервацију Универзитета у Ексетеру, ипак каже: „Наше истраживање показује да је реалност много сложенија".

Студија је истраживала „личне стратегије" сваке рибе за суочавање са стресом. Хауслај и његове колеге симулирали су благи стрес преношењем појединачне гупике у непознати затворени простор а онда изазивали и већи стрес, приказујући им представу птице ‒ предатора.

Све то је утицало на просечно понашање риба, објашњава Хауслај, и оне су све биле опрезније, али ипак, наводи он, свака је то испољавала на јединствен начин.

Следећа фаза истраживања бавиће се генетиком

„Открили смо да гупи (гупике) имају различите стратегије за суочавање са стресом ‒ многе покушавају да се сакрију, друге покушавају да побегну, неке истражују пажљиво и тако даљеˮ, објашњавају истраживачи. Разлике између њих доследно су се испољавале током времена и у различитим ситуацијама. 

Истраживачи су снимили реакције риба, а затим су користили софтвер за праћење како би аутоматски из снимака извлачили податке о њиховом понашању. Више пута су поновили те експерименте у раздобљу од неколико недеља, проучавајући нијансе одговора сваке рибице.

„Видимо сложене стратегије, сложеније него што смо мислилиˮ, каже Хауслај и додаје да варијације у понашању нису само насумичне, да у томе постоји нешто значајније.

„Интересује нас због чега постоје различите личности код риба, а следећа фаза нашег истраживања бавиће се генетиком, која је у основи личности и сродних особинаˮ, каже Алстер Вилсон, коаутор и биолог Универзитета у Ексетеру.

Приредила: Маја Стојановић