Оптимизам ‒ рецепт за ментално и физичко здравље

Истраживања показују да оптимисти у мањој мери оболевају од инфективних болести, да имају боље навике одржавања здравља, да дуже живе него песимисти. Песимистичка објашњења животних догађаја рађају пасивност и потиштеност, док оптимистичка дају енергију.

Дуго оспоравани, а потом један од цитиранијих америчких психолога Мартин Селиџмен, представник такозване позитивне психологије, дугогодишњи професор на Универзитету Пенсилванија и председавајући Америчког удружења психолога ‒ свој вишедеценијски научни рад је посветио истраживању начина за постизање оптимистичког стила објашњавања животних догађаја. Најпознатији је по дефинисању „научене беспомоћности" која доводи до песимизма и депресије а изазвана је реалним животним искуством у коме су субјекти научили да шта год да ураде ‒ нема значаја. То искуство их је научило да и убудуће, у новим ситуацијама, у којима би њихове активности имале утицаја на исход догађаја, ништа не покушавају јер су научени да очекују да њихове активности буду узалудне. Селиџмен „песимистички стил објашњавања" сматра једним од главних узрочника депресије која данас има размере епидемије.

Међутим, као што се песимизам учи, учи се и оптимизам. То значи да и најокорелији песимисти помоћу когнитивне терапије могу да науче „оптимистички стил објашњавања" који ће довести до промене начина размишљања а онда, последично, и до промене активности и целокупног животног тока и здравља.

„Научени оптимизам не поткопава осећај за вредности нити реалистичне процене, већ омогућава да се боље употреби мудрост стечена животним покушајима. Добробитима овако схваћеног оптимизма нема краја" ‒ тврди Селиџмен.

Одговору на питање ‒ како на прави начин употребити мудрост стечену кроз животне покушаје и постићи срећу и задовољство кроз самоостварење и налажење смисла ‒ Селиџмен је посветио своје књиге за самопомоћ: „Оптимистично дете", „Научени оптимизам", „Аутентична срећа" и друге.