"Земља живих" - Крчедин

Надомак Београда, у Крчедину, 3 км од обaле Дунава,  смештена је једна од кућа терапијске заједнице „Земља живих". 

Госпођа Невенка Пурић и њена ћерка Снежана, које живе у Чикагу, одлучиле су да поклоне своју кућу манастиру Ковиљ. Тако је терапијска заједница „Земља живих" добила кућу са пет јутара земље.

Захваљујући манастиру Ковиљ и донацијама добрих људи кућа је реновирана и адаптирана за потребе заједнице. Уз несебичну помоћ мештана пробијен је и насут туцаником нови пут, па је сада прилаз кући знатно олакшан. Тако је кућа у Крчедину у потпуности заживела са свим садржајима по правилу пројекта „Земља живих".

Уз сир који овде штићеници праве сами причали смо о разним врстама зависности: психоактивним супстанцама, алкохолу...Стидљив момак је слегао раменима и рекао нам: "Ја нисам ништа од тога". И заиста овај момак не користи дрогу, алкохол, већ је дошао да се прибере и настави даље.

Дуго је био у вези са девојком за коју је мислио да му је све, а ипак тако није било. Она је рекла да је готово, а он је то доживео јако драматично. Постављао је себи безброј питања и схватио да је из своје емотивне потребе идеализовао везу, која је окончана, јер нити је она била оно што је он желео, а вероватно ни он није њој одговарао.

Како и куда даље? У терапијску заједницу да се сабере, схвати шта му треба и како ће даље сам. У терапијској заједници пронашао је равнотежу која му је била потребна, па нам је о томе причао са осмехом на лицу. То нам је негде говорило да ће он ускоро одавде.

И док се он смешкајући се присећао, под дрветом је седео наш земљак, пристигао из Америке. Тамо се бавио свачим, па и производњом дроге. Доспео је у затвор, породица му се распала. Када је изашао из затвора, дошао је у Србију, у терапијску заједницу „Земља живих" са жељом да овде нађе спас...