Хипербарична медицина довела свет у Београд

Иако је терапијско дејство кисеоника познато од 1775. године, нагли развој терапије хипербаричном оксигенацијом почиње 1956. године у Холандији а хипербарична медицина у свету и даље представља изазов.

Подсетимо, хипербарична медицина се заснива на лечењу чистим кисеоником који се удише у хипербаричним коморама под притиском вишим од атмосферског. Комора се користи као медицински инструмент а кисеоник као лек.

Светски конгрес у Београду окупио је 117 страних експерата те области из 23 стране земље, као и 190 наших лекара. Стручни скуп Светске асоцијације организовали су Специјална болница за хипербаричну медицину и Медицински факултет Универзитета у Београду.

Организација Светског конгреса је поверена Београду, те су наши научници на тај начин добили велико признање. Стручни скуп је отворио и закључио инжењер Миодраг Зарић, председник Светске асоцијације за хипербаричну и подводну медицину, истим речима: „Уколико хоћемо да направимо искорак, идемо напред и убрзамо развој - важна су три предуслова - едукација, едукација и едукација!ˮ

На самом скупу више пута је наглашен допринос Србије развоју хипербаричне медицине. Симпозијум је био прилика да се сагледају домети хипербаричне медицине, представе резултати нових научних истраживања, као и научно утемељени докази да је кисеоник под повишеним притиском све моћнији лек.

Проф. др Јехуда Меламед из Израела је констатовао да се хипербарична медицина веома брзо развија и да ће захваљујући модерној технологији бити доступна све већем броју медицинских центара и болница. Хипербарика је нашла своје место и у неурологији - лечењу цереброваскуларних инсулта и трауматских повреда мозга.

Наш саговорник је био проф. др Фолке Линд, начелник за хипербарику у болници Каролинска у Шведској. Говорио нам је о значају те методе у Стокхолму: „Имамо много посла са инфекцијама, компликацијама након операција или саобраћајних несрећа.

Инфекције могу да униште оно што ураде хирурзи, али увођењем додатног хипербаричног кисеоника можемо лако да их излечимо.ˮ Кисеоник је потребан и антибиотицима да би се борили против бактерија и белим крвним зрнцима. Професор Линд је такође додао: „Ви у Србији имате велико искуство и ми у Каролинској нисмо испред васˮ.

Др Паул Клаус из клинике Мејо је истакао да је српска хипербарична медицина једнако развијена као америчка: „У Америци има много више комора, али ви се у Србији једнако озбиљно бавите хипербарикомˮ.

Свуда у свету се кисеоник сматра ефикасним леком за велики број болести 

Бројни радови сведоче о све већој употреби те терапије и у кардиологији. У сарадњи са европским и америчким центрима, наши стручњаци су урадили студију која је доказала да је после ХБО терапије инфарктна зона мања и да кисеоник има бетаблокаторски ефекат, да штеди срце и смањује срчану фреквенцу. Руски аутори потврђују ефикасност у лечењу, као и у превенцији исхемијске болести срца и поремећаја срчаног ритма.

Проф. др Томислав Јовановић, физиолог, одавно доказује да кисеоник утиче и на развој малишана. Том темом се посебно бави др Цем Кинаци из Турске који тврди да код деце са аутизмом постоје неуроинфламације: „Ако постоји инфламација, то је запаљенска болест, дакле терапија кисеоником ће помоћи. Та метода је веома сигурна не само за децу са аутизмом већ и за ону која имају неки неуролошки проблем, застој.ˮ

Свуда у свету се кисеоник под повишеним притиском сматра ефикасним леком за велики број различитих болести и стања. Лекари и врхунски научници од Јапана, Аустралије, Африке, Северне и Јужне Америке, Новог Зеланда, до Европе и Русије сложили су се током овог светског окупљања у Београду да је пред хипербаричном медицином светла будућност; научна препорука је да би ту методу требало спроводити много више јер светске студије исплативости доказују њену економичност, а медицинска истраживања и клиничка пракса потврђују ефикасност.