Геометријске форме и Рубљов

Икона „Света Тројица" се данас чува у Третјаковској галерији у Москви. Далеко је позната изван граница Русије као једна од најлепше представљених старозаветних библијских сцена Гостопримства Аврамовог или Свете Тројице.

Због чега се издваја у односу на остале представе поменуте библијске сцене?
Ово уметничко дело се може анализирати на неколико нивоа, али је фокус нашег разматрања концетрисан на геометријске форме присутне у стварању једног средњовековног уметничког дела.

Старозаветна прича о Авраму и његовој жени Сари, њиховом гостољубљу према тројици путника који су представљали тројство Бога и предсказали им рођење сина Исака - била је изазов за средњовековне сликаре.

Андреј Рубљов је узео за основу византијску иконографску схему, али ју је подвргао поновном осмишљавању и створио на тај начин нешто сасвим ново и оригинално.
На његовој икони три анђела се налазе у нечујном разговору, пред њима је свечана трпеза са чашом за причешће, све је сведено, али суштина није нарушена. Придржавајући се хришћанског теолошког учења, Рубљов је три фигуре идентичне у изразу повезао једним ритмом - кретањем у кругу, тј. кружним кретањем.

Познато је да је круг симбол вечног трајања живота, хармоничне савршености, симбол неба и света. Круг се на тој икони образује у позама, покретима анђела, у нагибу њихових глава и руку; уписан је, такође, у невидљив осмоугаоник образован пресецима постоља, пресецима крила, конфигурацијом палате и горе. Тако се унутрашња геометрија сликања постепено спојила са геометријом поља иконе.

Стручњаци сматрају да није случајно што Света Тројица изазивају код посматрача асоцијацију на дела античког уметничког корпуса. Без сумње, Рубљов није видео оригинална античка дела, али је могуће да је посредством литературе ранохришћанских и средњовековних мислилаца и богослова могао да се упозна са учењима Платона или Питагоре и других античких филозофа и научника. Посматрајући представљену сцену Свете Тројице, уочавамо још један детаљ, а то је блага асиметрија. Рубљов је померио фигуру средњег анђела улево од централне осе. То је било генијално откриће јер је сликар на тај начин истакао флуидност целе сцене.

У виду схеме троугао је постављен на површини стола да врх додирује врх главе анђела у средини. Једноставна геометријска форма нам говори да су троје у Једном и једно у Тројству а тиме се истиче важна хришћанска теолошка идеја. Уочљиве су и квадратне форме на икони. Колорит и симболика боја на икони такође дубље објашњавају теолошку мисао. Још у 16. веку представа Св. Тројице Андреја Рубљова  добила је епитет „икона над иконама", свакако и данас уважаван.