Потреба за школовањем деце и младих

Прве школе и њихови професори, превасходно у државици Гота, припремили су стратегију за рад школа. Тада је припремљен и наставни план за обавезну школу, по коме је школска година трајала десет месеци, а дневни распоред је био двократан и изводио се по групама. Тај концепт рада у школи прерастао је у разредно-предметно-часовни систем, који уз неке измене постоји и данас, а разрадио га је и документовао Јан Амос Коменски, чешки педагог и мисионар.

Почетком двадесетог века, настају оригинални дидактички правци у оквиру покрета Нова школа , као што су Монтесори модел, валдорфска школа или Френетов покрет. Основно полазиште за представнике Нове школе јесте поштовање дечјих потреба и могућности, што је и разлог због којег су ови дидактички модели значајни за образовање и васпитање ученика са сметњама и тешкоћама у развоју.

Paзвој образовања у Србији

Током Велике сеоба Срба, на челу са Арсенијем Трећим Чарнојевићем (1690), Сомбор је био један од градова у који су пристигле многе српске породице са југа Србије. Убрзани раст и развој сомборске вароши пратила су и дешавања у образовању и развоју школства, које у овом делу Србије има најдубље корене. Како је почетком 18. века две трећине становништва било православне вероисповести, 1717. године отворена је прва Вероисповедна православна школа, а 1722. године почиње са радом и основна школа на мађарском језику.

Три деценије касније, оснива се прва средња школа, а 1763. године и „Граматикална школа". Ипак, посебно важном годином за српско образовање сматра се 1778. година. Те године Аврам Мразовић, просветитељ и надзорник српских школа за јужну Угарску, отворио је „Норму" ‒ прву школу за образовање учитеља, претечу славне сомборске „Препарандије".

Током историје дуге више од два века, сомборску Учитељску школу са успехом је завршило више хиљада цењених учитеља, а многи свршени учитељи наставили су студије у Бечу, Цириху, Будиму, Паризу и постали књижевници, песници, уметници, судије, лекари, дипломате.

Међу најпознатијим ученицима „Препарандије", Српске учитељске школе у Сомбору, били су чувена српска књижевница Исидора Секулић, као и књижевник и дипломата Јован Дучић.

На историјским и просветитељским темељима „Норме" и „Препарандије" оснива се државни Педагошки факултет у Сомбору, високообразовна установа која са посебном одговорношћу наставља затечену дугу и богату традицију.