Мајмуни у познијим годинама, као и људи – постају ситничави

Истраживачи немачког Центра за изучавање примата у Гетингену желели су да виде како старост утиче на понашање 118 мајмуна (врсте берберски макаки) који живе у једном резервату у Француској.

Научници су проучавали понашање мајмуна који имају од четири до двадесет девет година ‒ наведене године су, како је објаснио један од истраживача, еквивалент за 105 људских година. Студија је објављена у часопису „Карент бајолоџи".

Истраживачи су понудили мајмунима нове играчке, за које су само млађи у групи показали интересовање. То је указало на сличност са људима: старији се држе рутине и не воле да експериментишу са новинама.

Да би истражили друштвене аспекте њиховог понашања, научници су мајмунима показали фотографије младунаца, пуштајући и снимке гласова мајмуна.

Мајмуни су на свој начин реаговали на фотографије и крике, што значи да им је још увек стало до социјалних интеракција у групи, нарочито ако то окружење обухвата најближе, „пријатељске јединке".

Међутим, старији мајмуни се нису интересовали за нове „пријатеље", док су млађи показивали радозналост за фотографије потомака, али и за непознате мајмуне који би им могли постати пријатељи.

Закључено је да старији мајмуни воле да се држе „старих познаника".

„Женке врсте берберски макаки углавном не губе интересовање за друштвене интеракције када одрасту. Ипак, воле да одржавају друштвене односе у мањој групи партнера", каже истраживач Лаура Алмелинг.

Старији мајмуни се друже искључиво са „старим пријатељима"

Знамо да и старији људи воле да проводе време искључиво у „уском кругу" пријатеља и породице, те да постају избирљивији када одлучују с ким ће се дружити.

Међутим, нема доказа да су мајмуни свесни да се њихов живот ближи крају. „Дакле, ако се мајмуни и људи понашају на исти начин, можемо закључити да је реч о понашању које је условљено биолошким коренима", објашњава главни истраживач Јулија Фишер.

„Наше истраживање показује значај анализе понашања ових животиња у циљу бољег разумевања људског старења", рекла је Фишерова, и додала да понашање старијих људи има дубље корене у еволуцији примата него што се мислило.

Изгледа да промене у социјалном животу и понашању које прате старење нису нужно у вези са свешћу о томе да живот има крај и да се тај крај ‒ ближи.