Тестенина обогаћена протеинима инсеката

Састојци тестенине су, међутим, неочекивани - скакавци, цврчци и гљиве, уз додатак спелте. Оснивачица ове радионице за производњу тестенине, која ће због великог интересовања запослити још једног радника, тврди да су инсекти „протеин будућности" - висококвалитетни, не садрже глутен, а организам их добро користи.

„Одбија нас назив састојака. Међутим, ово је у ствари божанствено, посебно уз дивљач", осмехује се Ален Лимон, спремајући се за нову туру тестенине са укусом цврчка или скакавца. За највеће гурмане, ту је укус цврчка и скакавца. 

Ален Лимон (52) једини је радник Радионице за тестенину у Тијефосу у Лорени, у подножју масива Вож на истоку Француске.

Ова мала занатска фабрика, коју је 2012. године покренула једна професорка француског, планира да запосли још некога захваљујући успеху најновијег производа - тестенине од инсеката.

„Инсекти су протеин будућности - веома високог квалитета, организам их добро користи, и без глутена су", објашњава оснивачица Стефани Ришар. Мала фабрика производи четири типа тестенине - цврчак, скакавац, цврчак и скакавац или цврчак и гљиве ‒ све на бази једне од сорти тврде пшенице.

„Гљиве дају назнаку укуса лешника, и то са становишта укуса личи на тестенину од интегралног брашна", објашњава ова четрдесетогодишњакиња.

Стефани Ришар је радила на осмишљавању тестенине са високим садржајем протеина за спортисте. Тада ју је контактирао један произвођач инсеката из Лиона и изнео своју идеју. Учнила јој се веома убедљивом, и покренула је производњу тестенине са инсектима за новогодишње празнике. За само неколико недеља продато је око петсто паковања.

„Производ је изазвао љубопитљивост и имао је велики успех", рекла је ова способна предузетница, која због велике потражње покреће и други погон.

Ален Лимон у машини меша брашно органске спелте из Тула, брашно од инсеката (7%) и јаја. Појављује се браонкаста тестенина у разним облицима ‒ фузили, шкољкице, шпагети, пене... Потом се суши дванаест часова на ниској температури, а онда убацује у папирне кесице. Један радник за дан произведе између 180 и 200 килограма тестенине.

Ришар је у почетку производила обичну тестенину са свежим јајима. Након тога је увела и друге производе, означила их са „100% из Лорене", и почела да користи локалне производе попут сремуша, коприве, шафрана и локалних житарица сродних пшеници.

„Све се производи у Лорени", инсистира она, додајући да се увози само гриз тврде (дурум) пшенице, која се не може гајити због климе у региону.
Скоро четири године касније, Стефани Ришар, поносна на седмичну производњу од близу 400 килограма, наводи да фирма функционише толико добро да ће ускоро моћи да се запосли друга особа.

Ово није врхунац њених планова. Тренутно ради на новом рецепту на бази познатог сира са севера Француске ‒ мароала (Maroilles), а нада се и да ће се упустити и у производњу пуњене тестенине.

Кеса од 250 грама тестенине са инсектима кошта мало више од шест евра, што је скупље од обичне тестенине. Међутим, Ришарова тврди да би ова тестенина могла да замени месо, те је одличан избор за особе које не једу месо, или једноставно ‒ више воле скакавце.