Енергетске алтернативе - нови видови транспорта

Овај хибридни ваздухоплов, који је добио име Ерлендер, комбинује неколико аеронаутичких технологија, укључујући неке које користе авиони и хеликоптери да би постигли максималну ефикасност.

"Овај балон има запремину 38.000 метара кубних, и претежно је напуњен хелијумом, гасом који је лакши од ваздуха. То му омогућава да се подигне у ваздух ‒ 60% помоћу гаса, а 40% захваљујући облику крила, тј. аеродинамичном облику, и то га чини ефикаснијим и лаким за контролу. Пробни лет прототипа Ерлендер показује добре летне способности. Са брзином од 150 километара на сат он није много брз, али може безбедно да плови недељама, и није му потребан аеродром за полетање или слетање", каже Крис Данијелс, шеф партнерстава „Хајбрид ер виаклс" (Hybrid Aier Vehicles).

Може се стићи и до места где нема пута, где постоје оштећења услед природних катастрофа или сличних појава. Дакле, Ерландер је помало као хеликоптер, али много већи и много ефикаснији.

Користи се хелијум, не водоник. Хелијум је инертни гас, не може да експлодира, не може да се запали.

Има много других начина да подигнете ваздухоплов, па могућност да летите долази и од способности да плутате у ваздуху, од аеродинамичких карактеристика, векторског потиска мотора. Дакле, редунданца је велика, и веома је безбедно управљати овим превозним средством.

Ерлендер ће бити способан да пренесе десет тона терета. Нова верзија ће имати капацитет да подигне пет пута већи терет ‒ исто колико и теретни авиони, али са много мањим утрошком енергије.

"Ако смо у мисији која траје 21 дан, што овим ваздухопловом лако можемо да изведемо, употребили бисмо исто толико горива колико и један млазни ловац за један сат. У ваздуху бисмо остали 21 дан, непрекидно. То је значајна разлика у количини потрошеног горива", каже Рован Гедс, инжењер аеродинамике, „Хајбрид ер виаклс"

Инжењери очекују да хибридни ваздухоплов постане популаран начин превоза терета тамо где нису потребне велике брзине. Ове летелице могу да буду најбољи избор за мисије које трају дуго времена, могу чак да служе и као хотели на небу, са минималним аеро-загађењем.

"Сада већ много мање загађујемо ваздух од класичних авиона. Ипак, у будућности би требало да пређемо на електромоторе који користе соларне панеле на површини летелице ‒ тако би летелица имала нулти карбонски отисак, и то би заиста револуционисало проблеме емисије штетних гасова које стварају авиони", каже Крис Данијелс.

Климатске промене заиста јесу велики изазов, али нове инжењерске алтернативе и научна решења МОГУ да покажу пут у светлију и - зеленију будућност.