Кукајте колико хоћете, али може бити да живот са превише обавеза повољно утиче на ваш мозак

Испитаници су такође одговарали на упитник који се односио на њихову заузетост.
„У питању су самооцењујући подаци", навела је Дениз Парк и објаснила, „када пријављују хроничну заузетост, људи је обично дефинишу као стрес. Говоре ствари попут ʼО мој боже, страшно сам заузетʼ. Уколико сте хронично заузети и због тога оптерећујете тело хормонима стреса, то може бити лоше за ваше когнитивне способности."

Фестини и Парк су претпостављале да узнемирени и ментално оптерећени испитаници испрцпљују и своје мождане функције. „Мислиле смо да ће они имати лошије спознајне функције", изјавила је Фестини. Међутим, на самом испитивању боље резултате постигли су субјекти који имају испуњеније распореде и мање слободног времена него они који су мање заузети. „Морам признати да смо биле помало изненађене", рекла је Парк.

Напротив, што је испитаник био заузетији то су му резултати на тестовима били бољи. Истраживачи су претпоставили да свакодневно напрезање мозга да завршава задатак за задатком можда доводи до јачања можданих функција и побољшања менталних вештина. Разлика у резултатима ʼзаузетихʼ и ʼслободнихʼ повећавала се са старењем, што је Парк оценила као „посебно занимљиво".

Уколико они са ʼпретрпанимʼ распоредима имају бистрије умове, онда активност у старости може штитити од деменције. Ранија истраживања су показала да ово може бити тачно и да у борби против деменције не учествује само психичка већ и физичка активност. Претходне студије које је спровела Парк показале су да прихватање нових, ментално захтевних задатака, побољшава одређене когнитивне функције.

Ипак, Фестини и Парк и даље оклевају да директно повежу заузетост и менталну бистрину. „Може бити да људи постају мање заузети како старе, услед наступања деменције", рекла је Парк. То би значило да до смањења заузетости долази услед слабљења когниције, а не обрнуто.

Друга могућност је да „они који имају развијеније когнитивне функције намећу себи више послова и обавеза", навела је Марџи Лахман, конгинтивни психолог Брандис универзитета. Она није била укључена у наведено истраживање, али сматра да студија има обећавајућу претпоставку.

Парк, међутим, не настоји да прикаже ружичасту слику хронично заузетих или особа под стресом. Могуће је да ће најзаузетији међу нама и даље патити. „Можда ти људи имају неке друге негативне ефекте презаузетог живота. То нисмо испитивале", наводи она.

Ова студија се убраја у мали број оних које изучавају утицај заузетости на здравље, истакла је Парк. Чак и уколико је тачна претпоставка да заузетост одржава мозак свежим, ужурбан живот може довести до мање позитивних последица за срце и метаболизам.