Да ли треба веровати „еурека“ моменту?

„Аха!" или „еурека" моменат пружа извесно задовољство зато што интуитивно делује тачно ‒ оставља утисак да су се сви делови слагалице сложили без много свесног напора. Међутим, поставља се питање да ли се тим напрасним решењима може веровати.

У истраживању објављеном у „Thinking and Reasoning" (Мишљење и расуђивање) тврде ‒ може. Резултати иду у прилог популарном ʼнародномʼ веровању да моменат „просветљења" може да пружи тачне одговоре приликом решавања захтевних проблема.

Карола Салви, истраживач Нортвест универзитета и Џон Куниос, психолог Дрексел универзитета, пратили су кроз четири експеримента како група студената решава мозгалице попут анаграма и ребуса.

Након што су, у временски ограниченом року, решили задатаке, испитаници су у анкетама наводили на који начин су дошли до решења - аналитички или увидом, односно корак по корак, или тако што им је решење „синуло".

У сва четири експеримента спонтана („еурека") решења била су тачнија од оних у које је уложен свестан интелектуални напор.

У једном експерименту од испитаника је тражено да пронађу реч која може изградити синтагму са сваком од три претходно дате речи. Дати су следећи термини: „crab" (врста рака), „tree" (дрво) и „sauce"(сос). Тражена реч била је „apple" (јабука). Наиме, на енглеском „crabapple" представља сорту дивље јабуке, „apple tree" је дрво јабуке, а „apple sauce" сируп од јабука (или фигуративно бесмислица). „Аха!" одговори били су тачни у 94% случајева, док су аналитички добијена решења била тачна у само 78%.

Ови резултати могу бити последица посебног начина на који мозак „обезбеђује" увид у решење. Због тога што се овакав процес одвија ван човекове свести, његов резултат је „све или ништа" ‒ јавља се или целовит одговор или никакав.

За неке проблеме не постоји савршено решење 

Хипотезу потврђују снимци ЕЕГ апарата и магнетне резонанце, који су открили да непосредно пред увид потиљачни кортекс мозга, задужен за визуелну обраду, моментално престаје да ради, тј. почиње да „трепће", а то омогућава навирање идеја у свест, објаснио је Куниос. Услед тога, јавља се мања вероватноћа да увиди буду нетачни.

За разлику од тога, аналитично размишљање је свестан процес, па је, самим тим, подложнији брзоплетости и грешкама.

Све то не упућује да је увид увек најбоља стратегија. Експерименти које су спровели Салви и Куниос обухватали су само задатке који су имали једнозначне тачне и нетачне одговоре.

Услед тога, резултати се не могу применити у практичним животним ситуацијама, које подразумевају доста комплексније задатке и проблеме, и могу захтевати дане, ако не и месеце, године, за решавање.

„Комплексни проблеми обично захтевају примену неколико различитих стратегија за решавање", каже Џенет Меткалф, шеф Лабораторије за метакогницију и памћење на Универзитету Колумбија, и додаје: „За неке проблеме не постоји савршено решење."