Куда теку отпадне воде?

Наука је омогућила пречишћавање отпадних вода, Европска унија поставила стандарде, a у Србији, према процени струке, на задовољавајући и ефикасан начин пречистимо 1,5% од укупне количине отпадних вода које произведемо.

За науку, отпадна вода је смеса хемијски чисте воде и низа примеса које су достигле неприхватљиве вредности. Постоји и разлика између комуналних и индустријских отпадних вода. Комунална вода сигурно садржи азот, фосфор, масноће и детерџент.

Отпадне воде садрже у суштини све врсте микроорганизама који настањују земљиште, биљни и животињски свет,  бактеријe, плесни, протозоe, микроскопскe биљкe, животињe, вирусе.

Без обзира на порекло, отпадне воде се морају прерадити пре испуштања у водотоке. 

Србија има тридесет седам постројења за прераду комуналних отпадних вода и више од сто тридесет специјализованих постројења за прераду индустријских вода.

Свака промена животне средине коју проузрокујемо одражава се на водене ресурсе. Испуштање непречишћене или недовољно пречишћене отпадне воде у водоток мења физичке и хемијске особине воде, смањује концентрацију раствореног кисеоника, погодује новим бактеријама и појави пливајућих материја на површини или талога на дну водотока.

Од црне смесе до бистре воде 

Почетком 19. века то је учињено Палићком језеру. Више није слано. Отпадне воде града Суботице све до седамдесетих година прошлог века уливале су се у језеро Палић без пречишћавања. Данас, све отпадне воде становништва, установа, занатства и индустрије, као и атмосферске воде града Суботице, сакупљају се и главним колектором доспевају до постројења.

Посетили смо реконструисано Постројење за пречишћавање отпадних вода у Суботици. Већ на улазу у пречистач може се осетити непријатан мирис и видети шта је све могло да оде назад у природу, да загади изворишта и посеје болест. Истог тренутка схватите бескрајно велики значај технолошког знања. Док црна смеса постаје бистра вода, технолози брину о температури и боји воде, мутноћи, присуству органских и неорганских материја...

Постројење у Суботици је добар пример; савремено решење. Све је почело због еколошког статуса језера Палић. Реконструкцијом и проширењем, повећан је капацитет Постројења. Изградњом нових биолошких базена, побољшано је уклањање азота и фосфора, а уведена је и линија муља.

На линији воде се прво врши механичко пречишћавање. Уклањају се већи предмети. Одстрањују се и неорганске материје. Велики предмети (на пример, комади дрвета, крпе, пластичне кесе и слично) уклањају се из отпадне воде проласком кроз грубу решетку.

Решетка се после ручно чисти. Мање комаде зауставља фина решетка. Песак се уклања у базену са равним дном. Иде у примарне таложнике па затим у биолошке базене. Циљ биолошког третмана је разградња органских материја и биолошко уклањање азота и фосфора које се врши активним муљем.

Следи раздвајање пречишћене воде и суспендованог активног муља. На линији муља врши се третман тог муља и очекује производ ‒ биогас и стабилизовани муљ.

Дунав као спасилац 

Директивом о пречишћавању градских отпадних вода, Европска Унија налаже да сва насеља са више од 2 000 становника имају постројење за пречишћавање отпадних вода.

Београд је једини главни град у Европи који нема постројење за прераду отпадних вода. У свакој секунди на четрдесет места испусти се девет кубних метара комуналне воде.

Добра страна у свему томе је Дунав. Спасава нас река која има огроман капацитет самопречишћавања.