Дан када је умро Карл Густав Јунг

Студирао је медицину у Базелу где се определио за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент светски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести „Бургхелцли“ у Цириху.

Јунг је докторирао у 27. години, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету.

Рођен 1875. године у богатој швајцарској породици, са оцем свештеником и мајком која му је обезбедила прва проучавања душевних проблема, а посебно неурозе.

Оно што одликује рад овог творца аналитичке психологије јесте да разликује два слоја несвесног: лично и колективно.

Несвесно је за Јунга извор мудрости, а поред личног несвесног у душевном животу људи важну улогу имају наслеђено и надлично, односно колективно несвесно.

Према Јунгу, човек је комплексно биће, сексуално и религијско, нагонско и духовно, несвесно и свесно, ирационално и рационално, а личност је одређена прошлим догађајима, као и планирањем будућности.

Такође, треба споменути и учење Јунга о типовима личности и његову класификацију људи, а то је према доминантом ставу или оријентацији либида на екстравертни и интровертни тип, као и према доминантној психичкој функцији на интуитивни, мисаони, осећајни и сензитивни тип.

Сан је порука нашег несвесног нама самима

Оно што је интересантно у раду овог психијатра је његово тумачење снова. Јунг је сматрао да је сан порука коју наше несвесно шаље нама самима. Онај ко схвати ту поруку личног и колективног несвесног, може боље разумети своје право садашње психичко стање, али може претпоставити шта га чека у будућности, сматраo je Јунг.

Он je рекао да се у колективном несвесном налази духовно искуство хиљаде генерација наших предака, и да је неопходно упознати те садржаје. Међутим, сматрао је да то може бити и опасно, трагично а, понекада, и кобно.

Јунгова психологија дала је значајне резултате и у интерпретацији митолошких и религијских симбола. Његова дела имају снажан утицај у многим подручјима културног стваралаштва.

Рад и истраживање Карла Густава Јунга је обимно, а о томе сведоче бројне књиге и студије које је за собом оставио и које су о њему писали други.