Ненеци - деца јелена

Ненеци су номадски народ који живи на северу Русије, иза поларног круга. Једна су од двеста националних и етничких група у Русији, која данас броји око четрдесет пет хиљада људи. Хране се сировим месом и крвљу дивљих животиња, углавном јелена, па себе називају „децом јелена“.

Рог ове животиње се сматра деликатесом у њиховој кухињи, а јеленска кожа и крзно их штите од ниских температура. Због такве исхране никада немају недостатак витамина Ц у организму.

Печурке не једу јер се њима хране јелени, а ове животиње користе и као главно превозно средство. Зими тело прекривају лојем од животињске масти како би обезбедили додатну заштиту од хладноће.

Живе у преносивим шаторима који се називају чуме. Чум није само кућа већ и минијатурни модел света - отвор на врху представља везу за Сунцем и Месецом. Странац који се задеси у ненецком насељу, мора да уђе у сваки чум и допусти да га домаћица угости локалном храном и пићем.

Прављење чума је искључиво женско задужење, а ови номади после сваке селидбе чисте територију за собом, спаљујући чак и заостале власи косе или исечене нокте, јер верују да их тако зли духови не могу пронаћи. Нјихова вера је анимизам, верују у духове неба, земље, река...

Деца се већ од четврте године припремају за будуће улоге - девојчице уче да шију одећу од крзна и коже, а дечаци да лове и управљају санкама које вуку јелени. Деци је забрањено да повређују земљу на било који начин. Не смеју да се играју ватром и водом. Главно правило ком их уче је „у лову имај меру" и „никада не подижи руку на јелена".

Још од времена СССР-а деца Ненека су већи део године одвојена од својих родитеља због похађања школе. Смештени су у интернате где изучавају језике, савремену технологију, музику... Тек распусте проводе у тундри са родитељима. Многи од њих потом напуштају номадски начин живота, али и даље има оних који не могу без слободе сибирске тундре.