Балнеолошке перспективе

Лековите карактеристике вода су утврђене израдом балнeолошких анализа, у којима је приказано њихово дејство на људски организам. Поред балнеолошких својстава, термоминералне воде имају широку лепезу примене која је економски исплатива.

„Термалне, минералне и термоминералне воде због својих медицинских својстава често се називају лековитим водама. Сва физичко-хемијска својства, тачније минерализацију и топлоту, оне добијају у контакту са стенама. Често се формирају у дубљим слојевима земље, бунарима дубине и до две-три хиљаде метара. У зависности од стена и геолошке структуре где се налазе подземне воде и дужине контакта вода‒стена, зависиће и какав је хемијски састав тих вода, тачније колика је минерализација", каже мр Милан Томић, дипломирани инжењер геологије из Геолошког завода Србије.

На карактеристике лековитих вода утичу лековити фактори ‒ минерализација, pH вредност, температура, микрокомпоненте. Микроелементи имају велики утицај на лековитост вода. За ове воде, највећи број њих, као основа узимају се укупна минерализација, макрокомпонентски састав, садржај микрокомпонената, физичке карактеристике и неке посебне специфичности, као радиоактивност, гасни састав и слично. Из студије коју су радили Геолошки завод Србије и Рударско-геолошки факултет заједно са докторима медицине проистекла је монографија „Лековите воде Војводине као потенцијал за развој бањског туризма". У монографији су приказани услови формирања и количине подземних лековитих вода на простору Војводине, њихове физичко-хемијске, као и балнеолошке карактеристике.

„Примена минералних вода у терапијске сврхе може се остварити на различите начине ‒ купањем у разним кадама, базенима или на самим извориштима у бањама. Самим тим, искористићемо максимално термичку, механичку и хемијску погодност минералних вода за пацијента. Пијењем се надокнађују минерали карактеристични за минералну воду и олигоелементе", каже др Наталија Татић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

Лекари у бањским лечилиштима на основу стања пацијента и у складу са врстом и количином минерала препоручују дневни унос минералне воде (износи од 350 до 2500 милилитара). Трећи начин примене минералних вода јесте у виду инхалације, удисања аеросола.

„Температура воде диктира борављење пацијената и здравих особа у базенима или купкама", каже др Татић. Она објашњава да здраве особе могу боравити најдуже 18 минута у базенима са температуром воде до 38 степени (када је потопљено цело тело). Особама које болују од кардиоваскуларних болести не препоручује се да бораве у базенима са температуром од 38 степени дуже од осам до десет минута због велике оптерећености кардиоваскуларног система ‒ првенствено се мисли на особе са великом хипертензијом. 

Како каже мр Томић, Србија има дугу традицију истраживања и коришћења минералних и термалних вода. Истраживања лековитих, термоминералних вода започета су на простору Србије пре више од 150 година. На основу досадашњих истраживања може се рећи да је Србија изузетно богата термалним и минералним водама. Међутим, искоришћеност природног потенцијала је мала. Од више стотина локалитета са термалним, минералним и термоминералним водама, код нас се користи неколико десетина, и то у недовољном капацитету.

Примере добре искоришћености не морамо тражити далеко, можемо их наћи у нашем суседству, у Мађарској, где је бањски туризам изузетно развијен. Наши туристи одлазе у њихове бање, а ми имамо сличне или једнако квалитетне воде у Војводини. Добар пример је и Словенија, која је такође развила свој бањски туризам кроз разне терме.

„Минералне воде поред терапијске сврхе имају велики значај и у профилакси, превенцији многих обољења и стања код људи. Имају велику улогу у унапређењу и одржању здравља код људи управо због тих микроелемената, минерала који се налазе у самој води", објашњава др Татић. Она додаје да боравком у води микроелементи улазе и преко коже, а не само преко флашираних вода, које можемо пити и ван бањских лечилишта.

На основу вршених истраживања, мр Томић каже да поред балнеолошких својстава термоминералне воде имају широку лепезу примене. Основни хидрохемијски параметри који се узимају у обзир код флашираних вода су: садржај растворених минералних материја, садржај угљен-диоксида, хидрокарбоната, сулфата, флорида, калцијума, магнезијума, натријума, флуорида и гвожђа. У случају да природна минерална и природна изворска вода садрже растворен угљен-диоксид ‒ стављају се у промет као природно газиране или газиране са већим садржајем угљен-диоксида. Минералне воде које садрже знатне количине минералних соли хемијских елемената у раствору употребљавају се за индустријско добијање тих састојака.

Индустријско коришћење минералних вода ради експлоатације неких нарочито вредних чврстих и гасовитих састојака који су у њима растворени, економично је и врши се само уз специјалне услове. Термоминералне воде представљају носилац топлотне енергије и припадају категорији обновљивих енергената. Коришћење хидрогеотермалне енергије за топлификацију омогућава да се атмосфера и земљиште не загађују. Електрична енергија добија се од геотермалних електрана чији се рад заснива на принципу суве паре, одвајањем паре коришћењем вруће воде под притиском. Захваћене термалне воде користе се за загревање објеката и топлификацију насеља. У пољопривредној производњи стакленици и пластеници постали су све заступљенији, и они користе топлоту ових вода за загревање. Минералне воде због своје температуре, физичких, хемијских карактеристика или свега заједно, погодне су за контролисано узгајање неких врста алги и бактерија које се користе у фармакологији и агрономији.

Будућа истраживања биће усмерена ка заштити локација са термоминералним водама и већој искористљивости потенцијала лековитих вода. Зоне санитарне заштите лековитих вода дефинисане су законском регулативом. То значи да свако извориште лековитих вода треба да има дефинисану зону непосредне, уже и шире зоне санитарне заштите, што представља основу за заштиту подземних лековитих вода.