Вековне везе Србије и Кине

Грофу Сави Владиславићу Рагузинском је првом пошло за руком да разграничи руско и кинеско царство, а на самој граници ове две империје 1727. године подигао је град Тројицкосавск и у њему православни храм, оба у част Светога Саве српског. И заиста, управо из његових препорука руском двору видимо да је и међусобне односе утемељио управо у светосавском духу, саветујући да се са Кином води политика вечног мира и развија економија на обострану добробит.

Принцип вечног мира

То је јасно из извештаја грофа Саве Владиславића Рагузинског, поднетог царици Ани Ивановној по његовом повратку из Кине, у коме пише: „Због тога је моје мишљење да с Кинезима ... се треба понашати ... пријатељски и одржавати мир, трудећи се да се оснажи погранична трговина“.

Пун назив Владиславићевог рукописа гласи: Тајна информација о снази и стању Кинеске државе, и о другим стварима, коју је сачинио тајни саветник и кавалер Ордена Светог Александра, гроф илирски СаваВладиславић, изванредни посланик и опуномоћени министар при кинеском двору, 1731. године у Москви. Ово обимно дело које садржи 23 главе први пут је објављено у Србији 2011. године у издању Радио-телевизијe Србије, захваљујући преданом труду Владимира Давидовића који га је превео и приредио за публиковање на српском језику. У њему су, поред приказа родослова Кинеског царства, детаљно описани најважнији кинески градови и утврђења, састав њиховог становништва, палата кинеског цара у Пекингу...

С обзиром да Владиславић важи за оснивача руске обавештајне службе, није пропустио да у извештају напише и о кинеској копненој војсци и ратној морнарици, о снази Монгола и осталих кинеских поданика који живе уз руску границу. Такође, богато је описао путеве којима се из Русије може стићи у Кину, о кинеској трговини и начину трговања, дипломатији и односима са другим државама, као и детаље о животу Кинеза, њиховом браку, па и сахранама, посебно акцентујући духовни живот кинеског народа.

Током његовог боравка у Пекингу, кинески владар приредио је царску вечеру грофу Сави Владиславићу током Фестивала лампиона. Том приликом, Сава је седео недалеко од цара, на почасном месту са његове десне стране. У једном тренутку, цар је отворио посуду која је била пред њим и послузи наредио да из ње узму јело и однесу га Владиславићу на омањем златном тањиру. Потом је цар устао и лично принео Владиславићу супу и јуансјао кнедлице које се посебно припремају и послужују током фестивала. Након вечере, царски представници саопштили су Владиславићу: „Ово је благослов који ниједан страни изасланик у Пекингу до сада није добио".

Како пре три века, тако и модерно доба, Срби осећају добродошлицу у Кини и обратно, старају се да као добри и достојни домаћини дочекају своје кинеске госте, градећи вечни мир и пријатељство, развијајући односе на обострану корист два народа. Овонедељна посета највиших кинеских представника још једна је потврда тог благослова утемељеног пре готово триста година.

Аутор текста, Бранко Вукомановић је коаутор изложбе „Дипломата Петра I Великог – Сава Владиславић Рагузински“