Живот и рад људи после 2030. године

Вештачка интелигенција, дигитализација, аутоматизација и роботика 'дизајнирају' будућност људи и пословања. Немачки научници представили су интересантне сценарије који нас очекују у наредних 30 година и тако нам приближили даљу будућност.

„Глупе ствари постаће интелигентне јер ће моћи да осећају и наслуте своју сврху. То значи да ћемо у веома блиској будућности у свом окружењу имати много паметније ствари вођене системима који већ постоје у паметним телефонима или машинама за кафу, и имаће карактеристике разних других уређаја који знају како да реагују", рекао је за РТС др Стефан Вилхем из Фраунхоферовог Института за индустријско инжењерство.

Свет какав данас не познајемо

Технологија која већ постоји, виртуелна реалност, користиће се у будућности за доношење важних одлука. Тако је Фраунхоферов Институт помоћу виртуелне реалности унапред видео и испланирао пројекат изградње и дизајна своје паметне, пословне зграде. Нови корак представља тзв. мешовита стварност, која комбинује реалну стварност и комуницирање са виртуелним окружењем.

У Лабораторији за будућност рада научници су представили специјалне наочаре за мешовиту стварност које ће наћи примену у индустрији будућности. Инжењери будућности носиће те наочаре кад буду пролазили кроз производни погон и тако ће моћи да виде и испланирају производњу будућности. Тобајас Остејвиман, истраживач у Лабораторији за будућност рада, истакао је да ова технологија показује како ће инжењерство изгледати 2025. или 2030. године. То је први корак ка виртуелном производном инжењерству.

Додатно испитују да ли ће наочаре моћи да повежу са постојећим машинама тако да инжењер док пролази кроз производни погон добија податке од машина и одмах зна да ли све ради како треба, где су грешке и како да се исправе.
Међутим, неће само инжењерима бити лакше. За раднике у фабрици осмишљен је егзоскелет за горњи део тела који представља вештачке мишиће и помаже им да подижу велике тежине, без ризика да се повреде.

„Будућност пословања постаће персонализована; могућност да сами дизајнирамо своје радно окружење и свој дан на послу ‒ постаће важна. Долазе нове генерације миленијалаца, али и млађи од њих, тако да на овај начин осигуравамо да им радно окружење буде атрактивно", рекла је Стефани Финдејсен, пројектни менаџер Лабораторије за будућност рада.