Манастир Витовница као „скривено место“

Не зна се тачно када је манастир Витовница изграђен јер недостаје оснивачка повеља. Према одређеним предањима, подигао га је краљ Милутин након што је савладао браћу Дрмана и Куделина, одметнуле татарске разбојнике који су харали у браничевском крају.

„Манастирска црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице. У наосу цркве налази се камена плоча са натписима на старословенском и старојерменском језику која датира из 1218. године, а она заправо представља ктиторски запис", каже за емисију „На скривено те водим место" Милутин Дедић, сликар, историчар уметности и путописац, који се овом манастиру увек радо враћа као свом личном „скривеном месту".

Првобитни иконопис није сачуван, изузев у куполи, али и њега су поправљалa браћа Марковић, иконописци, па је изгубио оригинални карактер.

„Боје су живе, а људске фигуре вешто и природно изведене. Браћа Марковић у сликарству углавном следе академски израз са романтичарским призвуком. Манастир Витовница више пута је паљен и уништаван. Последњи пут обновио га је Хаџи Стефан Бојовић 1856. године и том приликом на цркви су дозидани припрата и звоник", објашњава Дедић.

Манастирска библиотека два пута је тешко страдала. Први пут од стране Бугара у средњем веку, а други пут 1941. године. Срећом, сачувано је Витовничко јеванђеље које је златом и сребром оковао Вук Кондо у шеснаестом веку, а једна београдска улица у самом центру града носи назив по њему ‒ Кондина улица.