„Женска страна Бајагиног јастука“ одушевила публику

Јединствен музички догађај одржан у данима унапред распродатом Звездара театру у Београду имао је хуманитарни карактер.

Сва средства од продатих карата биће искоришћена за куповину пијанина студенту Београдске академије Ивану Башићу, добитнику неколико међународних награда који нема свој инструмент за вежбање.

Посетиоцима који би, с обзиром на огромно интересовање, испунили и много веће дворане од Звездара театра, за почетак се обратио, у име организатора фестивала Љубиша Јовановић посебну захвалност изражавајући великанима који су имали много утицаја на Бајагину каријеру - новинару и публицисти Пеци Поповићу, и драмском писцу Душану Ковачевићу.

Вече за памћење отворио је Хор Савеза аутистичара Србије, изводећи Мале слонове.

Водитељка Ивана Зарић, која је препознатљивим шармом такође дала велики допринос дивној вечери, најавила је затим Дечји хор РТС-а који је извео Музику на струју.

Праву чаролију су, затим, приредили виолинисткиња Мила Смиљкович и за клавиром свестрани музичар Жељко Савић (који је ове вечери свирачки обојио већину песама) извевши мало је рећи изненађујућу и спектакуларну инструменталну верзију непролазне баладе Кад ходаш, коју је Бајага комплетно ауторски написао још док је био у „Рибљој чорби“, а затим наставио да свира са „Инструкторима“.

Част да се, као победница конкурса на Бајагиној Фејсбук страни, појави на концерту „Са женске стране јастука“ имала је млада Александра Ђокић из Лознице. То што је први пут на великој бини у Београду није спречило Александру да само са гитаром изведе прелепу верзију баладе Ако треба да је крај, и са женске стране донесе „потврду“ да је то, без сумње, једна од најлепших Момчилових песама, макар у последњих петнаестак година, ако не и у целој каријери.

Јелена Жугић се потрудила не само да песму Иза нас преведе на португалски, већ је њена фадо верзија представљала и највећи одмак од оригинала, у целом репертоару.

Квинтет Луз Азул, посвећен бразилској музици, сасвим логично се надовезао песмом чији наслов је послужио и као основа за назив концерта - Са друге стране јастука.

Вања Милачић искористила је сав свој глумачки дар да, рецитујући, покаже каква је поезија Бајагићев Град, а сасвим другачију атмосферу донели су мецосопран Ива Профаца и дувачки састав, интерпретирајући на поприлично „откачен“ начин Лимене трубе.

Женски тамбурашки оркестар „Ла Банда“ из Новог Сада је свирајући А ти се нећеш вратити очекивано донео дух равнице, док су се КУД „Иса Бег“ (Нови Пазар) и бенд „Оријент експрес“ определили за Ружу ветрова.

На неправедно заборављену Голубицу, раскошну баладу са мирољубивом поруком која затвара албум Музика на струју, подсетили су нас надахнуто Ива Икон и њен госпел хор.

Састав "Yoga Is Music" приближава хитове са овог поднебља традиционалној духовној ведској музици. Марина, Дијана и Драгана су уз сарод, хармонијум, мридангу, каратали и двовратну гитару донели Плави сафир уз ефектан зачин на крају који су препознали само прави заљубљеници у Бајагину музику - цитат из песме Јануар која се појавила искључиво на словеначком компилацији Бајагиних песама Неизбрисано.

Ана Софреновић је сама на сцени на посебно емотиван начин отпевала Зажмури, а Биља Крстић је, са „Бистриком“, подсетила на поп дане своје каријере певајући 442. Поред аплауза, добила је и честитке за 60. рођендан.

Лени Ковачевић, која се већ исказала обрађујући Бајагу, сасвим је место у овом друштву, а Добро јутро, џезери - нешто што смо од ње и очекивали.

Амира Медуњанин, дама која вас невероватним спектром емоција зачас „узме под своје“, одабрала је да, уз свог сарадника гитаристу Анту Гела и гудачки квартет Интермецо, отпева нешто најлепше што је Бајага написао за Здравка Чолића - „Твоје очи".

Дивна Љубојевић, потпуно у складу са својим именом, донела је верзију једне од најемотивнијих Бајагићевих песама - Од када тебе волим.

Било је јасно да овакав концерт мора да има упечатљив, грандиозан крај. На сцени се појавио и сам Бајага, и то са сопраном Катарином Јовановић, и - Иваном Башићем за кога се концерт и свирао. Придружили су им се и сви остали учесници у Буђењу раног пролећа.

Песма коју Бајага и „Инструктори“ изузетно ретко изводе била је „вишња на торти“ и прави избор са крај спектакла који је потрајао више од два сата.

Концерт „Са женске стране јастука“, колико год да је мирисао на нешто јако добро, превазишао је сва очекивања и, на мало другачији начин, показао сву величину ауторског опуса Момчила Бајагића.