Било једном у Вудстоку

Тог 15. августа 1969. године, сви су били присутни на брду у држави Њујорк. Џими Хендрикс, Џо Кокер, Џенис Џоплин, Рави Шанкар, Џоан Баез, Сантана, групе „Грејтфул дед“, "Ten Years After", "Creedence Clearwater Revival", "The Who", "Jefferson Airplane"... Укупно 32 извођача.

Планирано је да фестивал, чији је слоган био „Водимо љубав, не рат“, траје три дана као вид протеста због рата у Вијетнаму. Организатори су очекивали 50.000 људи, а дошло их је 500.000.

Постојала је објективна бојазан да наступи општи хаос, посебно због кише која је готово све време лила као из кабла, али је катастрофа избегнута.

Ипак петоро људи је умрло за време фестивала, што од претеране конзумације дроге, што од пуцања слепог црева и гажења трактором.

Током та три дана рођене су и две бебе.

„Вудсток“ ће остати забележен у историји као фестивал хипи контракултуре, окупљање младих људи који су веровали да је музиком могуће променити свет и учинити га бољим местом за живот.

За оне који су се пак родили касније или су тада били превише млади, фестивал је синоним за сцену на којој су наступила нека од највећих имена рок музике тог доба, на челу са Хендриксом, који ће остати упамћен по извођењу своје верзије америчке химне.

Фестивал је овековечио фотограф магазина „Ролингстоун“ Барон Волман чије су фотографије недавно изложене у Лондону.

Снимљен је и документарац Три дана мира и музике (Three Days Of Peace And Music) у режији Мајкла Вејдлија, коме је у реализацији пројекта помогао „извесни“ Мартин Скорсезе.

Године 1994. и 1999. одржана су два издања „Вудстока“, а организатор легендарног фестивала Мајкл Ленг најавио је недавно у интервјуу, такође за поменути рок магазин, да већ тражи локацију на којој ће 2019, на 50. годишњицу фестивала, приредити велики музички догађај.