Ристовски и Радовић: Железница нам је у крви

Железница нам је у крви, мој отац је био железничар, а и Милошев деда је био машиновођа, емотивно смо од детињства везани за железницу и то је разлог што смо се упустили у ову авантуру која се зове снимање филма о железници и машиновођама, рекао је Лазар Ристовски.

У разговору за Бету, вођеном поред хангара за локомотиве код Београдског сајма, месту на којем је сниман део филма, Ристовски и Радовић кажу да су филм снимали на локацијама око Београда на местима где уз пругу свој посебан живот живе машиновође.

„Машиновођа је посебна врста људи и кад смо почели да снимамо и копамо по њиховим судбинама, то смо јасно видели. То је врло тежак, а у исто време и занимљив и комплексан посао“, истакао је Ристовски који је продуцент филма и главни глумац.

„Лази и мени требало је много времена да видимо како да приђемо теми. Машиновође су нам причале о својим трагичним догађајима. Лако, понекад и хуморно, јер живот иде даље. Плашили смо се да направимо драму или комедију, па смо лек за њихове животне судбине потражили по њиховом рецепту, горком хумору у мелодрами, у љубави између машиновође на крају пута и машиновође на самом почетку. Направили смо тако мислим један нежан, дирљив филм, најједноставније да кажем, топао филм“, објаснио је сценариста и режисер филма Милош Радовић.

„Ја у филму играм лик Илије, који је читав свој живот провео у локомотиви, зову га чак и шампион, јер је имао преко двадесет гажења, али је то филм о љубави, опраштању и спремности на жртву“, испричао је Ристовски, који као продуцент себе ангажовао и као глумца пошто је сценариста Милош Радовић писао улогу Илије мислећи на њега.

„Оно што се ретко дешава, успели смо да добијемо све глумце које смо желели - Јасну Ђуричић, Нину Јанковић, Младена Нелевића, Тихомира Станића, Мирјану Карановић. Морам да истакнем једног младог талентованог глумца који у филму игра лик Илијиног сина, а реч је о глумцу који има 20 година и зове се Петар Кораћ“, нагласио је Милош Радовић.

„Снимали смо филм око Београда, у хангарима и баракама поред поред пруге на местима где машиновође живе, у локомотиви“, откривају режисер и продуцент.

Ристовски истиче да су он и Радовић много разговарали с машиновођама о њиховим гажењима, судбинама, животима и испричао је анегдоту о машиновођи који је налетео на краву, а усмртио је чобанина на кога је крава од силине ударца воза пала.

„Снимали смо пуних пет недеља, није било једноставно, било је и опасно, било је стресно, али преузели смо и доста лековитог хумора с којим машиновође живе, а имали смо и разумевање људи са железнице“, закључио је режисер Радовић.

Оскар је сан

Кандидатуру филма Дневник машиновође за Оскара, режисер Милош Радовић види као фантазију, бајку и сан, али наглашава да је врло поносан што је признање добио од стручних људи домаће филмске академије.

Продуцент Лазар Ристовски признаје да потајно гаји наду јер возова има свугде у свету и мисли да овакве врсте филмова људи у свету воле да гледају.